Економија

Наше плате најниже у региону

То што је новчаник просечног Србина регионални губитник, не забрињава много економисте. – Поређењем међусобне куповне моћи, грађани Србије боље стоје само од Македонаца и Босанаца

Можда ће грађанима звучати парадоксално, али економисте и статистичаре овако црне бројке не забрињавају превише. Стручњаци тврде да је наша куповна моћ ипак нешто већа

Просечна плата у Србији, изражена у еврима, најмања је у региону.

Веће зараде, после најновијег слабљења динара, од нас сада имају чак и Македонци и грађани Босне и Херцеговине, који су обично били на зачељу сваке листе о животном стандарду земаља бивше Југославије. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна плата у Србији је 31.734 динара, што прерачунато у европску валуту износи 329,05 евра. Готово подједнако црна ситуација је и у Македонији, где је према подацима тамошњег Државног завода за статистику зарада просечног грађанина 20.116 денара, односно 330,83 евра.

Босна и Херцеговина, која је по дебљини новчаника својих грађана обавезно била иза Србије, у последњих неколико месеци нас је престигла. Агенција за статистику БиХ измерила је да просечан становник те земље месечно прими 789 конвертибилних марака, односно 394,5 евра. Према подацима Завода за статистику Црне Горе, плате у тој суседној земљи износе 456 евра, док према подацима Државног завода за статистику Хрватске лични доходак просечног Хрвата износи 5.279 куна, односно 724,13 евра. Словенци су и даље без премца – 935,11 евра.

Можда ће грађанима звучати парадоксално, али економисте и статистичаре, овако црне бројке не забрињавају превише. Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, тврди да само поређење плата ништа не значи и да је то у економском смислу потпуна бесмислица, јер уопште не говори о висини животног стандарда.

Кључан показатељ је, по њему, паритет куповне моћи, односно колико робе може да се купи за исти износ новца. За један евро у Србији, убеђен је, може да се купи много више него у Босни и Херцеговини, Македонији, Црној Гори, па чак и суседној Бугарској и Румунији. Хрватска и Мађарска су по висини животног стандарда изнад нас, казао је Ковачевић.

По овом показатељу (БДП по паритету куповне моћи по становнику), како су израчунали стручњаци Међународног монетарног фонда – Србија, на срећу, није на дну регионалне листе животног стандарда. Нажалост, није ни много далеко од дна. Испод нас су само два суседа Босна и Херцеговина и Македонија.

За Ивана Николића из Економског института, листа са просечним платама по којој је Србија регионални губитник није изненађење. Он је то открио недавно. Зато ових дана прикупља податке из званичних статистика земаља из суседства како би добио праву слику о висини животног стандарда. Јер, она у којој су само плате није објективна, слаже се Николић са својим старијим колегом Ковачевићем. Међутим, он има други метод обрачунавања реалне снаге новчаника.

– Битно је колико се за годину дана смањила укупна маса зарада. Односно, из рачунице не може да се изузме колико је људи остало без посла. Тек кад се све то узме у обзир и упореди садашња ситуација са оном од пре годину дана, добиће се објективни подаци – уверен је Николић.

Према његовој оцени, Србија сада има најниже плате у региону, јер је национална валута у просеку у 2009. години ослабила 15,4 одсто. С друге стране, слику је искривило и то што је хрватска куна ојачала, док Босна и Херцеговина нема пливајући курс, већ валутни одбор, па је конвертибилна марка везана за евро.

А. Николић
објављено: 16/01/2010

Последњи коментари

Radmila  | 17/01/2010 19:09

Neka se stide i sagnu glavu (ako imaju obraza) svi oni koji su nas vode ili doveli do najsiromašnijeg naroda u Evropi, i koji će verovatno zbog pogrešne nacionalne i ekonomske politike i biti prvi narod koji će nestati u Evropi ovog veka...

Jelena  | 17/01/2010 19:48

Samo bih htela da napomenem jednu stvar.Mislim da je situacija malo drugacija(citaj bolja)jer ima puno nasih ljudi koji regularno dobijaju neku kintu od rodbine van Srbije(nije zanemarljivo).Sto znaci da dosta nasih porodica pored te osnovne plate od 300 nesto evra ima i taj dodatak sa strane.Evo primer iz moje porodice.Moj muz i ja smo u jednoj zemlji EU a moja sestra u drugoj. Svakog meseca saljemo roditeljima u proseku 400,500 evra,nekad vise,nekad manje,u zavisnosti od situacije (fino zivimo ali nema luksuziranja).E,vecina nas kad saljemo pare uglavnom to radimo preko poznanika( u preko 90% slucajeva),redje preko banaka jer one uzimaju proviziju oko 5 % ili vise,tako da taj novac koji posaljem zaobilazi banke(nedam im ni zutog dinara)i ide direkt kod mojih roditelja koji zvanicno imaju samo penzije,a ovo sa strane ne moze da udje u statistiku jer ne prolazi direktno kroz bankarski sistem(ide pravou potrosnju).

владимир  | 18/01/2010 11:40

Реално су код плате готово дупло веће, али већина послодаваца не пријављује држави целу плату, већ део даје раднику на црно, да би избегли плаћање доприноса. Просечна плата у Србији је око 500 евра, а можда и више.