Неколико наших бродова, али и читава флота под туђим заставама, од пре петнаестак дана одсечени су од остатка света на нашој северној граници. Ниво Дунава је толико опао да пролаза нема, па је код Апатина и Бездана принудно усидрено осамдесетак пловила која би се, да су се усудили да продуже према Мађарској, сигурно насукала на тамошњем пешчаном спруду, дугачком 130 и широком 100 метара.

Опасност их вреба чак и на местима која су тешко проходна и у време много већег водостаја него сада када је катастрофално низак. На југоисток се такође не може, јер се Дунав у Бугарској опет претворио у плитку бару. Последњи бродови су прошли крајем октобра. Сада је све стало и према ушћу реке и великој луци у Констанци.

Због немогућности транспорта, код нас је већ пала цена пшенице и кукуруза, нагомиланих у складиштима. Вероватно ће подбацити и овогодишњи извоз житарица, а очекују се и поремећаји вредности на тржишту руда, метала и вештачког ђубрива, који се такође већином превозе Дунавом. Салда бродарских компанија ће вероватно бити у минусу већем од оног у који је упао Дунав.

Најнепосреднија опасност долази од нервозе бродара чија су се пловила заглавила код Апатина и Бездана док су преносила евродизел. Они инсистирају да им се поново дозволи пловидба, позивајући се на приче да „постоји безбедно место за пролаз”. Уколико се насучу, око 1.000 тона горива могло би да се излије у Дунав, тешко загади реку и угрози водоснабдевање у широком појасу.

– Пре две године се брод са нафтом заглавио и трнули смо од страха све док га нисмо ослободили пре него што се оштетио. Тренутно не сме да продужи пут ниједно пловило са газом већим од 121 центиметар. Бродари су ангажовали мања пловила да преузму робу са већих, али многи су и даље насукани са теретом, због чега ће имати губитке, као и због унајмљивања додатне флоте за испомоћ – каже Урош Стојковић, шеф лучке капетаније у Апатину.

Зона под Стојковићевим надзором је већ деценијама проблематична због спрудова и плићака. У претходне две године је коначно испумпано око 30.000 кубних метара песка, а ове године је требало да на суво буде извучено још око 60.000.

Али река је ослобођена само трећине те количине, пошто тај посао, по уговорима са јавним предузећем „Пловпут”, обављају приватне фирме које песак продају на тржишту грађевинског материјала, а за њим, услед кризе, не влада велика потражња. Држава уговором не намеће приватнику обавезу да испумпа целу дозвољену количину, већ му прописује да се унутар те квоте „послужи” колико му треба.

Да је свих 60.000 кубика било исцрпено, сада би водостај на апатинској деоници био осетно дубљи . Макар понеки бродови са већим газом могли би да прођу. Багери би и сада могли бити послати да рашчисте ситуацију, али државу би прилично коштало да их унајми.

Дунав не стоји најбоље ни у горњем току, ка извору, али тамо ниски водостаји, чак и када, као ове године, трају месецима, нису толики проблем јер су земље дуж тог дела реке, пошто су много богатије и организованије, одавно изградиле довољно преводница којима бродови могу безбедно да се прогурају кроз критичне деонице. Такође износе вишак песка и муља из река пре него што се они наталоже у велике спрудове.

– И у горњем Дунаву бродови узимају само трећину или половину уобичајеног товара. Код нас је језиво. Ја сам у Црној Гори. Покушавам да уговорим превоз дела робе преко барске луке, али и њега треба допремити железницом, која нема довољно велике капацитете. Испоруке терета су померене за два месеца. Биће ово грозна година за бродаре – каже Зоран Нетковић, директор „Агент плуса”, који заступа бродарске компаније.

У покрету је и Валентин Керменџијев, из представништва Бугарског бродарства. Он је јуче журио ка Апатину да би променио посаду и средио доставу хране и пића на двадесетак принудно усидрених пловила код Апатина.

Без обзира на то што им је само по један брод остао на тој деоници, и Југословенско речно бродарство и овдашње представништво Украјинског дунавског бродарства у Србији су на мукама кад помисле на коначни овогодишњи биланс.

А прогнозе ни за наредних петнаестак дана не говоре ништа добро. Киша ће, кажу и Републичком хидрометеоролошком заводу, за викенд падати на Алпима, али се и после ње може рачунати само на стагнацију или, у најбољем случају, мали пораст Дунава.