Imajući u vidu pokazatelje poslovanja Beogradske berze u ovoj godini, direktorka te institucije Gordana Dostanić nije sa sigurnošću mogla da potvrdi ocenu ministra ekonomije i regionalnog razvoja po kojoj „Srbija izlazi iz recesije naredne 2010. godine”, ali je navela da bi „volela da je ta procena tačna”.

– Navijam za to da ministar Mlađan Dinkić bude u pravu. Volela bih da je to tačno i da slabosti sistema u Srbiji budu prevaziđene, navela je Dostanićeva, uz opasku da je bitno razjasniti i to da li je svetska ekonomska kriza uzdrmala Srbiju ili je Srbija bila u krizi i pre toga.

Berzanski pokazatelji za ovu godinu su prilično loši. Na Beogradskoj berzi od januara do kraja septembra, u odnosu na isti period lane, promet je opao oko 71 odsto, a iznosio je 17,8 milijardi dinara ili oko 189,4 miliona evra. U trećem tromesečju, međutim, trend pada prometa je zaustavljen, pa se očekuje da do kraja godine sunovrat bude ublažen.

Kako je ukazala Dostanićeva, učešće stranih investitora u berzanskom prometu je ispod 40 odsto, što je u poređenju sa njihovim udelom lane pad za više od deset procenata. Ipak, nije isključeno da poslednji meseci ove godine doprinesu daljem rastu realnog optimizma tržišnih učesnika, koji se posle jednogodišnjih crnih prognoza probudio u avgustu.

Pokazatelj tržišnih očekivanja BELEXsentiment, koji je za avgust iznosio 100,94 poena, u oktobru je iznosio 136,80 poena, što je najviša vrednost od septembra 2007. godine. Tome je doprinelo uverenje da dvogodišnja kriza u kojoj se nalazi Berza polako jenjava od kraja aprila ove godine, a oporavak je usledio u poslednjih pet meseci o čemu svedoči snažan rast indeksa akcija.

Od kraja marta do kraja septembra indeks najlikvidnijih akcija BELEX15 je porastao 116,89 odsto, dok je kompozitni indeks BELEXline, u čijoj korpi se nalazi 100 odabranih akcija kojima se trguje na Berzi, porastao za 83,35 procenata.

Inače, od početka godine do kraja septembra ti indeksi su dobili na vrednosti 46,14 odsto, odnosno 29,19 procenata.

Krajem prethodnog meseca indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi se pozicionirao na drugo mesto „dobitnika” među pokazateljima jugoistočne Evrope, odmah iza indeksa Bukureštanske berze. Uprkos krizi koja je bila posebno izražena u prolećnim mesecima ove godine, tržišna kapitalizacija Beogradske berze (ukupna vrednost svih hartija kojima se bar jednom trgovalo) računata po poslednjoj tržišnoj ceni na dan 30. septembra iznosila je 120,4 milijarde evra, što je 5,3 odsto više nego poslednjeg dana trgovine 2008. godine.

V. Arsenić

Bečlije zainteresovane za kupovinu Beogradske berze

Bečka berza već nekoliko godina ne krije zainteresovanost za kupovinu balkanskih berzi, među kojima i Beogradske, pa se može očekivati da u narednom periodu dođe do razgovora menadžmenta dve finansijske institucije o tome. Ovo je juče, na konferenciji za novinare, izjavila direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić, uz opasku da do direktnih i konkretnih razgovora menadžmenta dve berze još nije došlo.

Sprovodeći razvojnu i poslovnu strategiju, Bečka berza je već kupila Ljubljansku i berzu u Pragu, a njeni predstavnici su još pre dve godine razgovarali o mogućoj prodaji vlasničkih udela s akcionarima Beogradske berze. – Moguće je da je zbog velike međunarodne krize došlo do zastoja u konkretnim razgovorima, ali, prema najavama, Bečlije nisu odustale od plana širenja i na Balkan – ocenila je direktorka Beogradske berze. Podsećanja radi, početkom ove godine, član uprave Bečke berze Mihail Bul najavio je da razgovori na visokom nivou o ovoj transakciji tek treba da uslede. Dostanićeva je upoznala novinare i sa odlukom Upravnog odbora Beogradske berze da za predsednika tog tela izabere Ivana Ristića.

V. A.