Пред крај прошле године унели смо у земљу 130 милиона евра свежег новца кроз докапитализацију банке. Тај новац није само израз поверења наше матичне групе Интеза Санаполо у оно што као банка овде радимо, већ и јак подстицај опоравку и јачању тржишта Србије, каже председник Извршног одбора Интеза банке Драгиња Ђурић у интервјуу за наш лист, одговарајући на питање – шта значи „долазак” тих 130 милиона евра за њену банку и Србију.

Колики су укупни пласмани Интеза банке на нашем тржишту?

Наши укупни пласмани сектору привреде и грађанима достигли су ниво од око 2,7 милијарди евра, што представља тржишно учешће од 16 одсто крајем 2011.

Шта с тим новцем? Коме ћете га продати? Имате ли довољно купаца?

И стари и нов капитал има исту сврху, а то је да се кроз кредитну активност њиме финансира привредни раст и изађе у сусрет потребама грађана. Наравно, наша кредитна политика почива на вођењу рачуна о свим ризицима пословања, реалним финансијским трошковима, али пре свега на пословној перспективи клијената. Сви наведени аспекти су важни, а они суштински упућују на једно –није нам стало да одобравамо кредите по сваку цену. Очекујемо захтеве за финансирање нових програма и пројеката. У 2012. години пратићемо наше клијенте у њиховим развојним плановима, истовремено настојећи да им помогнемо да превазиђу текуће проблеме, али увек водећи рачуна о свим пословним ризицима који из тог односа проистичу.

Колико ваша банка има лоших пласмана? 

Према званичним подацима Народне банке, крајем трећег квартала удео лоших пласмана на нивоу банкарског сектора Србије износио је око 19 одсто. Званични подаци за крај 2011. године још нису доступни, али оно што знамо јесте да је ниво лоших кредита код нас знато мањи, готово испод половине просека сектора. Квалитет портфолија је добар, поготово када је у питању пословање са становништвом.

Зашто сте бољи од других?

Разлози се налазе у нашој кредитној политици. Били смо опрезнији у одобравању кредита. Као што сам већ рекла, искључиви циљ није био само повећање портфолија, већ смо превасходно водили рачуна о свим ризицима приликом одобравања пласмана.

Колико је то само проблем банака? У чему видите улогу и државе?

Ми ћемо као банкари учинити све што је до нас да проблематичних кредита убудуће буде што мање, али држава би, рецимо, само ефикаснијим извршним поступком допринела да се наплата тих спорних потраживања убрза. Ми смо дали пуну подршку доношењу Закона о извршењу и обезбеђењу, и током ове године очекујемо прве позитивне помаке у смислу смањивања рока чекања на наплату потраживања из извршног поступка. И у фискалном делу држава треба да стимулише разрешење питања лоших пласмана, посебно када говоримо о пореском третману отписа лоших пласмана или о пореским трошковима који се јављају приликом трансфера власништва у поступку принудне продаје некретнине која је била предмет обезбеђења кредита.

Шта још држава може да учини?

Подржавамо у потпуности доношење законске регулативе која би требала да обезбеди скраћење рокова плаћања на 60 дана. Хрватска то има већ неколико година и надамо се да ће нам она унети више реда на тржишту.

Ко су, ипак, ваши купци пара? Је ли то, можда, држава?

Интеза банка никада није куповала државне обвезнице на уштрб кредитирања привреде и грађана. Тамо смо усмеравали само вишкове ликвидности и то на кратак рок.

Колико вам у свему томе смета нека врста опште друштвене, па и економске стрепње од још већих тешкоћа и заоштравања кризе?

Са појачаним страхом од губитка радног места, пада стандарда, куповне моћи људи су с правом појачано опрезни. Неће се задуживати, јер нису сигурни да могу да врате чак и краткорочан зајам, а да не говорим о стамбеним кредитима који су дугорочна обавеза. То је узајамни однос, али се крећемо увек у истом смеру. Ми објективно немамо довољан број купаца за наше паре, а они се због велике економске, па и социјалне несигурности плаше да се задужују. Тек с појачаном инвестиционом активношћу, отварањем више радних места и јачањем куповне моћи грађана и ми можемо очекивати значајнији раст кредитне активности.

Полако се затварају пословне књиге за 2011. Шта се ту може очекивати?

Да будем искрена, мало стрепим и од онога шта ће показати финансијски извештаји правних лица за прошлу годину. Од тога какав ће резултат исказати зависи ко ће се кандидовати за нове пласмане банака, али и у које ће категорије клијената бити сврстани за већ одобрене кредите.

Реални сектор очекује лакши приступ кредитима и нешто ниже камате. Колико је то реално?

У току сам са свим захтевима и очекивањима реалног сектора. Банкарски сектор је, да нагласим, веома ликвидан. Банке су способне да наставе кредитну активност. Важно је да имамо у виду које су реалне могућности сваког индивидуалног корисника кредита. Те могућности опредељују банку да ли ће кредит одобрити и под којим условима.

Има замерки да банке споро или недовољно спремно репрограмирају доспеле обавезе предузећима запалим у тешкоће. Да ли делите такав утисак?

Када је реч о репрограмирању и реструктурирању кредита, Банка Интеза излази у сусрет клијентима и врло је активна на том пољу. Сагледавамо пословне прилике сваког нашег клијента појединачно и у складу с њиховим финансијским планом доносимо заједничке одлуке. Трудимо се да имамо фер однос с клијентима. Није нам циљ да предузећа преоптеретимо и онемогућимо да послују, већ да заједнички нађемо решење како да се производња поново покрене. Али, такав приступ морамо да имамо генерално сви у банкарском сектору, јер само с фер односом и појачаним степеном солидарности са свим клијентима можемо заједнички да испливамо из тешкоћа.

Италија је велики партнер Србији. Шта у том смеру ваша банка чини?

Очекујемо већи прилив инвестиција. Не само када је у питању „Фијат”, који је највећи. Ту су још и „Бенетон”, „Дајтек”, „Едисон” и „Сећи”... да их не набрајам све. Биће и нових веома звучних имена, с инвестицијама вредним 400 до 500 милиона евра.

Ви и ваша банка ту нисте спорни, али опет долазимо до државе и услова које она креира. Шта од тог „партнера” очекујете?

Ништа друго, а ни више него од свих нас – да стварамо ваљане пословне услове, добар пословни амбијент, у коме ће се страни инвеститори осећати сигурно, имати стабилне услове привређивања, доследност у процедурама, предвидљиве потезе државе, али и ефикасност администрације. Лане је у Србију, колико ми се чини, стигло 2,3 милијарде долара директних страних инвестиција. По томе смо убедљиво најбољи у региону. Али, на томе не смемо стати. Потребно нам је много више.

Шта очекујете од одлуке НБС-а о рекласификацији кредита?

Процена је да је том мером ослобођено неких педесетак милијарди динара резервација, што је добро за банкарски сектор, али суштина проблема тржишта остаје иста. Ми ћемо се и даље трудити да пласирамо средства тамо где су ризици и трошкови прихватљиви.

И за крај – како гледате на законско обавезивање банака да наплаћују порезе и доприноса од 1. јула, јер сте својевремено били и директор филијале СДК? Је ли та одлука на месту?

Уплаћивање пореза и доприноса, а поготово контрола њихове наплате, веома је озбиљна ствар која се не може до краја и ваљано обавити на шалтеру банке. Знам добро како се радило у СДК-у, али је то одавно превазиђено и банке већ десету годину потврђују да успешно могу да обављају платни промет на начин како се то ради свуда у савременом свету. Закон о пореском поступку и пореској администрацији, као веома важан и осетљив системски пропис, не може да се мења без дубље анализе узрока и последица његове примене у пракси. То једноставно није банкарски посао.

Да ли то значи немоћ државе да организује у својој режији тај посао?

Мислим да је то исхитрена одлука и надам се да ће се до момента примене ипак извршити додатна ревизија и анализа могућности њене имплементације у пракси. Приликом трансформације платног промета, он је пренет на банкарски систем и сматрам да се не треба враћати уназад. Регулатива која је тада усвојена је врло јасна и прецизно разграничава шта раде банке, а шта пореска управа. Свако треба да ради свој посао и резултати неће изостати.

Положени сви стрес-тестови

Који је био интерес централе Интеза Сампаоло банке да с оволико пара докапитализује своју банку у Србији, док се и Италија суочава с озбиљним финансијским искушењима?

Ми сваке године, као банка, излазимо пред централу с плановима за раст обима пословања с реалним сектором и са сектором становништва. Желели смо да се у сусрет новој кризи још докапитализујемо и ојачамо адекватност капитала и поред тога што смо сваки досадашњи евро добити задржавали у Србији. Оно што је била додатна позитивна околност јесте и чињеница да је наша матична банка Интеза Сампаоло још у априлу 2011. увећала капитал за додатних пет милијарди евра и да је без проблема прошла све стрес-тестове.

Без комплекса

Имате ли комплекс у сусретима са страним банкарима зато што долазите из Србије?

Увек се трудим да им дам праву информацију о земљи из које долазим. И то чиним с доста жара, јер ако ми то не чинимо, ко ће. Причам. Објашњавам. Понекада је то и заморно. Поготово због неких недавних, готово историјских догађања. Али се увек окрећем реалности и будућности. Нешто није добро у нашем пословном амбијенту? У реду. Хајде да то решимо. Хоћемо у Европу? Кренимо у том правцу. А када је реч о Европи, не само по мом суду, банкарски сектор је сасвим зрео за ту улазницу.