Економија
Неисплативо сејати пшеницу
На подручју Зрењанина се сеје највише жита у Србији, али је оно ове године заузело 20 одсто њива мање него ранијих година
Зрењанин – Пшенице има превише на тржишту и цена јој је релативно ниска, па су друге културе исплативије, и то је најважнији разлог зашто се она ове јесени сеје мање него ранијих година, чуло се у Регионалној привредној комори у Зрењанину. На овом подручју се сеје највише жита у Србији, али је оно ове године заузело 20 одсто њива мање него ранијих година.
Већ скоро две деценије просечно се сваке године на подручју средњег Баната пшеницом засеје око 50.000 хектара ораница, а изузетак је била само 2001. година када је засејано 60.000 хектара. Ове јесени сетвени план је смањен 20 процената у односу на просечни – на 40.000 хектара.
– То је последица стања на тржишту. На Продуктној берзи тренутна цена пшенице је 10,54 динара и ако тај износ помножимо са просечним приносом од 3,5 тона онда добијемо ратареву бруто добит од 36.890 динара. Ако исту математику применимо код кукуруза бруто добит је 67.870 динара, а код соје 77.456 динара. И друге културе се боље исплате него пшеница, па је логично што се производња жита смањује – објашњава Михајло Јахура, секретар Одбора за пољопривреду у РПК Зрењанин.
Србија тренутно има вишак жита јер годишње произведе око 2,6 милиона тона, а потроши милион тона мање. Продаја вишкова на иностраном тржишту зависи од тамошњих цена, а све се одражава и на домаће цене.
– Стога и скромнија сетва од оних из ранијих година не значи да догодине жита неће бити довољно – рекао је Јахура додавши и да се претерује с указивањем на појаву сејања жита са тавана. Према његовим речима, ту често тврде пазар произвођачи семенске пшенице, јер ако се користи семе са тавана приноси нису драстично мањи као код других култура.
Славко Вуков, земљорадник из Зрењанина који обрађује 80 хектара земље, каже да је цена пшенице изузетно ниска, да се од прошле жетве није ништа зарадило, да су трошкови били велики и да се улагања нису исплатила.
Последњи коментари
Nisam ni zemljoradnik, al' mi smešno ono "farmer", ni matematičar većbivši vojnik, ali mzdravo posmatrajući vidim gde je trulo. Kod nas jedne godine višak tovnih svinja, druge višak šećerne repe, pa višak mleka, sunsokreta, goveda... Onda se seljak mane toga čemu zbog viška pala cena pa uslede manjkovi. Nema tu izbora, opet sve u krug. A mi čuli za tu tržišnu privredu pa zapeli k'o lud na tarabu. Pa svi ui svetu kroz subvencije, kredite, bespovratna sredstva,avansna plaćanja na neki način planiraju prozvodnju samo je naša Vlada nešto pametna. Procenite, planirajte, osigurajte plasman i koliko toliko korektne otkupne cene i dobar izvoz proizvoda ratara, stočara, ,vinogradara i voćara i eto nama Jevrope u Srbiji. Za to ne treba biti ekspert ni akademik treba samo voleti ovaj narod i ovu zemlju.
@ tarana 10.06.Поштовани!На баз података у Вашем коментару ,по калкулацији (рачуну),произилази да је цена коштања 1 кг пшенице у Вашој производњи.(фантастичних)11,9 дин. и то ,како рекосте,не рачунајући Ваш рад и Ваша улагања (машине),што би ,по мојој грубој процени могло да достигне и 14 дин/кг. Значи без добити.Ово код Вас заиста,врло озбиљно упозорава.Не би било коректно а да Вам не кажем да у мојем случају просечна цена коштања (Комплетно са услугама као и код Вас) износила 6,90 дин/кг. Фармери и кооперанти са којима радим планирају улагања од 7,5 дин/кг (цена коштања) у жетви 2010.г. и откупну цену од 10,5 дин/кг,исплата по обрачуну 30 дана (од познатог купца).
Tacno dase Kod nas Bas nista neisplati raditi na Selu-Farmama.Svedska MOZE da zaradi na izvozu mesa 35milijardi evra a uvozi kukuruz i stocnu hranu od Srbije.Ta ista Svedska uvozi Srpsku psenicu PRERADJUJE u testenine smrznuta testa za pekare itd.Mi radimo dzabe kao Crnci a Srbija postala"Balkanska Afrika za sirovine"Hrane i nema PRERADE HRANE toboze nemaju pare a stosu zgruvali pare od prodati preduzeca?Srbiji treba 12 Vojvodina da uradi sto Svedska.Neisplatise izvoziti sirovine hrane sadasu pronasli matematiku koju Srpski Seljak znao napamet decenijama.Vidite Ja dajem svoje zito"Kokama-Nosiljkama"Kroz JAJA ja dobijem cenu zita.Jer na Zapadu proizvodjaci hrane treba da zarade 30%ostali svi da rade za 10-15%Kod nas obrnuto radimo za 10% i stalnosmo u MINUSU dobiju dzabe hranu sto nas kvalifikuju za Srbe Crnce.Nekami neko objasni da nije tako.
