Udeo srpske ekonomije u ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP) istočne Evrope je oko dva odsto. Zato je realno da se na listi 500 najvećih kompanija iz centralne Evrope nađe samo desetak iz Srbije, kaže dr Ivan Nikolić, saradnik beogradskog Ekonomskog instituta, navodeći to kao razlog što se na listi 500 najvećih kompanija iz centralne Evrope u 2010. godini revizorsko-konsultantske kuće „Dilojt” našlo samo 11 kompanija je iz Srbije.

Na ovogodišnjem petom po redu rangiranju na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, najbolje plasirana je „Delta grupa”, na 86. mestu, sa ostvarenim prihodom od 1,67 milijardi evra. Druga kompanija iz Srbije na listi „Top 500 kompanija centralne Evrope” je Naftna industrija Srbije, koja je na 99. mestu, a treća je Elektroprivreda Srbije na 101. mestu.

Ove godine na listi „Top 500” prvi put je Viktorija grupa” koja je na 461. mestu i „Tarket” koji je na 498. mestu. U 2010. godini na listi „Top 500” bilo je 12 kompanija iz Srbije, a ove godine na listu nije ušlo preduzeće „PTT Srbija”.

Na „Dilojtovoj” listi najuspešnijih preduzeća na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje u prošloj godini, iz Srbije su još i „EFT holding” koji je na 118. mestu, „Telekom Srbija” koji je 153, „Ju-Es stil Srbija” na 250. mestu, „Srbijagas” na 271. mestu, „Jugorosgaz” na 408. mestu i kompanija „Merkator-S” koja je na 452. mestu.

– Kompanije iz naše zemlje su prethodnih godina menjale mesto na toj rang-listi od 500 iz centralne Evrope, ali ih je uvek bilo desetak – kaže Nikolić. – U 2010. najbolje plasirana je „Delta grupa”, na 86. mestu, NIS je na 99. Poređenja radi, 2007. je NIS bio na 20. mestu, a 2008. na 28, dok je „Delta” te godine bila na 101 mestu. Kako se kompanije rangiraju na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, jedan od razloga navedenih promena u plasmanu sigurno treba tražiti i u promeni strukture potrošnje i potrošača. Zbog pada standarda stanovništva izazvanog krizom, potrošnja opada i seli se ka kupovini osnovnih životnih namernica. U prilog tome govori i podataka da je „US Stil Srbija” u rangiranju 2010. bila na 250. mestu, a 2008. na 174.

Prema rečima Žarka Mijovića, predstavnika „Dilojta”, smanjenje prihoda od prodaje u 2010. godini imale su kompanije „Delta” (0,2 odsto), EPS (jedan odsto) i Telekom ,,Srbija” (šest odsto), što je Telekom „Srbija” demantovao, a „Dilojt” uvažio. Suština stvari se, međutim, nije bitnije izmenila.

Na listi „Top 500 najuspešnijih” dominiraju kompanije iz Poljske, kojih je 173, a od zemalja regiona najzastupljenija Slovenija sa 18 kompanija, Hrvatska sa 14 kompanija, dok je iz Makedonije i Bosne i Hercegovine na listi samo po jedna, dok iz Crne Gore i Albanije nema kompanija među prvih 500.

– Kada je reč o Srbiji, najveći broj kompanija dolazi iz energetskog sektora, a trendovi u ovom sektoru su slični centralnoevropskim – napominje Mijović. –Tržište električne energije i dalje je predmet stroge regulacije, a delimično je i instrument socijalne politike. Kada je reč o sektoru robe široke potrošnje, može se očekivati da će sektor široke potrošnje rasti, za šta se kao glavni faktori smatraju privredni rast, povećanje raspoloživog prihoda i razvoj maloprodajne infrastrukutre. Srpsko farmaceutsko tržište je i dalje atraktivno i obećava rast, s obzirom da je sada potrošnja za farmaceutske proizvode po stanovniku niska u odnosu na EU.

Aleksandar Knežević, direktor u „Dilojtu” ukazuje da teška industrija, mereno po vrednosti stranih investicija, zauzima drugo mesto u Srbiji u periodu 2004–2010. godine.

– I pored toga što je Srbija pokazala znake privrednog oporavka, i dalje je veliki broj ekonomskih indikatora koji izazivaju zabrinutost, a pre svega su to inflatorni pritisci, rast nezaposlenosti i povećanje zaduženosti – podseća Knežević. – Imajući u vidu strukturu domaće ekonomije, budući ekonomski razvoj u najvećoj meri zavisiće od uslova koji će preovladavati na evropskom tržištu, kao i od izvoznih mogućnosti Srbije.

Pored liste najuspešnijih kompanija na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, „Dilojt” na osnovu aktive rangira i 50 najvećih banaka u centralnoj Evropi. Na toj listi nema ni jedne banke iz Srbije, dok su četiri banke iz Hrvatske i dve iz Slovenije, od kojih je prva koja je na osmom mestu NLB Grupa. Najviše banaka na ovoj listi je iz Poljske – čak 14, a prva na listi je, kao i prošle godine, PKO BP banka, koja je imala rast aktive od 12,5 odsto i rekordan neto profit od 825,4 miliona evra.

U „Dilojtu” su objasnili da se najveća banka u Srbiji Inteza nije našla na listi „Top 50 najuspešnijih banaka” jer ima manju aktivu od prvih 50 rangiranih banaka.

Na top listi „50 najuspešnijih” osiguravajućih društava, prema bruto obračunatoj premiji koja uključuje premiju i od životnog i neživotnog osiguranja, iz Srbije se nalazi „Dunav osiguranje” koje je na 49. mestu, dok je prošle godine ta kompanija bila na 42. mestu. Na ovoj listi su i tri osiguranja iz Slovenije od kojih je jedno Triglav i dva iz Hrvatske.

Najuspešnije osiguravajuće društvo je PZU iz Poljske.

A. Mikavica