Неопходан договор са ММФ-ом

Аранжман са ММФ-ом додатна је гаранција макроекономске стабилности земље и зато Народна банка Србије апелује да се уложе додатни напори ради постизања договора и наставка аранжмана, рекао је јуче Дејан Шошкић, гувернер централне банке говорећи на конференцији за новинаре о актуелним макроекономским кретањима.

Аранжман са ММФ-ом је, по његовим речима, додатна гаранција поштовања правила фискалне одговорности и кредибилитета пореске политике, а има и директан утицај на пад премије ризика земље. Такође, директно утиче и на повољније финансирање јавног дуга, као и на то да нам повољне финансијске линије буду доступне.

Гувернер Шошкић навео је да очекује даљи пад инфлације која ће, по њему, у границе планираног циља доћи врло брзо. Пaду инфлације допринеће и административне државне мере, тачније то што су ограничене марже на поједине прехрамбене производе.

– Крајем 2011. године међугодишња инфлација износила је седам одсто чиме се приближила горњој граници циља која је била шест одсто – рекао је Шошкић додајући да је индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета практично био у границама циља.

Одговарајући на питање да ли отплата јавног дуга у овој години може да буде угрожена, гувернер је одвратио да је то могуће уколико привредни раст буде нижи од очекиваног. Због тога би се смањили приходи у буџету и расположива средства за финансирање јавног дуга.

Новинаре је интересовало и колико су одмакли преговори о другом Бечком споразуму, а Шошкић је потврдио да је 16. јануара одржан уводни састанка са представницима банака и међународних институција на коме је истакнут значаја локалних извора финансирања.

НБС је, иначе, остала при томе да ће БДП у 2011. години порасти два одсто. Индустријска производња у новембру порасла је 0,5, док је прерађивачка индустрија била у паду за два одсто. Извоз је и даље изнад, а увоз испод предкризног нивоа, док кредитна активност успорава. Учешће проблематичних кредита у укупним пласманима у новембру износило је 19,3 одсто укупно, с тим да проценат доцњења у привреди 23,2 одсто, а код становништва 8,4 одсто.