Незабележен пад цене електричне енергије у Европи, изазван економском кризом, довео је до различитих реакција. Док произвођачи и трговци јадикују књижећи губитке, потрошачи (домаћинства и индустрија) задовољно трљају руке.

Нова тржишна конфигурација, у којој доминира вишак понуде, могла би да доведе до стварања погрешне слике да струје у региону југоисточне Европе има довољно, па чак и да има вишка. Процене енергетских стручњака, међутим, показују да је реaлнија слика из 2008. године – да овом региону недостаје 10 гигават-сати електричне енергије. Управо због тога било би опасно када би се застало са планираним инвестицијама, јер би у време кад се економске прилике нормализују могло да дође до много већих проблема, па и несташице струје. То је закључак Пете међународне конференције о енергетици одржане у Марибору.

Томаж Орешич, из британске компаније ЕФТ, сматра да се упркос кризи морају појачати улагања у изградњу нових електроенергетских постројења, упркос томе што су комерцијалне банке сада далеко опрезније и строже приликом одобравања зајмова за изградњу нових енергетских капацитета и модернизацију преносне мреже.

– Да би стимулисали одобравање кредита, експерти ЕБРД траже да та финансијска институција повећа буџет за десет милијарди долара искључиво за ову намену. Свесни су да ако они подрже инвестиције у енергетици, да ће то бити грудва снега која ће покренути економску лавину, што ће допринети развоју не само енергетског сектора. После тога ће се спремно дочекати крај кризе – истиче Орешич.

Проблем је, међутим, што се потенцијали инвеститори у енергетику југоисточне Европе суочавају с недостатком стратегије развоја тржишта, непостојањем општих услова за улагања, непрецизном подзаконском регулативом и неусклађеним радом институција са правилима Европске уније. Аналитичари ЕФТ-а су урадили анализе тржишта у југоисточној Европи и утврдили који фактори утичу на развој енергетског сектора.

Према њиховим подацима, најповољније државе за улагање у југоисточној Европи су чланице Европске уније – Грчка, Бугарска, Румунија и Мађарска. Занимљиво је да се међу њима не налази и Словенија, која предводи другу групу земаља у којој су Босна и Херцеговина, Македонија и Албанија, док су у последњој, најризичнијој групи Србија, Хрватска и Црна Гора.

– Посебно је занимљива друга група коју, изузев Словеније, чине слабије развијеније државе у којима су надлежни схватили да развој њихових енергетских ресурса представља компаративну предност у односу на окружење. Они су постигли неопходан политички консензус и учинили прве кораке ка стварању амбијента за улагање новца, што су препознали страни инвеститори који све више улажу у бројне пројекте. Србија и Хрватска ниском ценом струје купују социјални мир, па тржиште не постоји и зато није ни чудно што електроенергетски системи обе земље стагнирају. Зато у Србији више од 20 година није изграђен ниједан енергетски објекат, а неће га бити ни у догледно време. Од тих држава се очекује да ће на путу ка ЕУ направити највећи корак у либерализацији тржишта и отварању електроенергетског сектора – каже Томаж Орешич.

Јанез Копач, генерални директор Директората за енергију у словеначком Министарству привреде, тврди да се та држава залаже за слободно тржиште и да ће крај кризе дочекати спремно. Он се залаже за изградњу обновљивих извора енергије.

– Циљ је да се повећа производња електричне енергије из обновљивих извора, што је наш циљ који први морамо да остваримо после кризе. Сада се 16,2 одсто струје производи из алтернативних извора, а морамо да достигнемо четвртину производње. Да бисмо то остварили, мораће да буде реализовано на хиљаде малих пројеката од коришћења малих хидроелектрана до употребе биомасе – каже Копач.

Посматрано на нивоу региона, тренутно је најбоља енергетска ситуација у Босни и Херцеговини која има вишкове струје. Амер Јерлагић, генерални директор Електропривреде БиХ, истиче да та компанија годишње има вишак од 2.000 гигават-сати и да се на основу продаје струје у касу слије 23 милиона евра, што се затим инвестира у мање пројекте. Уколико се, међутим, не буде улагало у производне капацитете, већ од 2017. године Босна и Херцеговина имаће мањак струје. А план развоја предвиђа да се у све врсте нових електроенергетских постројења у наредних петнаестак година уложи 6,1 милијарда евра.

– Ове године очекујемо добит од 40 милиона евра, од чега ћемо 20 милиона уложити у обновљиве изворе енергије, као што је изградња ветропарка у Мостару и малих хидроелектрана. Свесни смо да ће приход од продаје бити знатно нижи него протеклих година и да ће бити теже пословати следеће године – каже Јерлагић.   

-----------------------------------------------------------

ЕФТ гради гасну електрану у Словенији

Компанија ЕФТ потписала је Меморандум о разумевању за изградњу гасне електране снаге 200 мегавата у Трбовљу.

Тај пројекат вредан 150 милиона евра подржало је неколико ресорних словеначких министарстава и локална администрација.

– Тренутно улазимо у анализу економске оправданости електране, а сви показатељи су позитивни и за најдуже три месеца биће завршене све анализе. Тада ћемо одлучити да ли ћемо у посао ући сами или са стратешким партнером. У међувремену решићемо и питање снабдевања гасом, а срећна околност је да у Словенији постоји више начина снабдевања гасом – изјавио је Вук Хамовић, власник компаније ЕФТ.

Иначе, та британска компанија инвестира у региону југоисточне Европе, а тренутно је највећа инвестиција изградња рудника и термоелектране у Станарима у Републици Српској.

Дејан Спаловић