„Закуцавање” курса динара на одређеном нивоу, увођењем валутног одбора, било би најбоље за Србију, сматра амерички економиста Стив Хенке, професор примењене економије на универзитету Џонс Хопкинс. Међутим, домаћи стручњаци, који су учествовали на округлом столу Економског института, ову идеју нису подржали. Такво решење захтева знатно уређенији финансијски систем, али и фискална прилагођавања, односно смањење државних расхода, сматрају домаћи експерти.

Хенке је, наводећи пример Бугарске у којој је то учињено крајем деведесетих година, покушао да разувери овдашње колеге. Како каже, фиксирањем курса динара на одређеном нивоу елиминишу се ризици у систему, ситуација постаје предвидљивија, а тражња за националном валутом расте. То за последицу има смањење каматних стопа, али и повећава ликвидност.

– Чуо сам овде примедбе да приватни сектор нема новца. Управо би увођење валутног одбора допринело релаксацији проблема ликвидности који је сада присутан у Србији – убеђен је професор Хенке.

Он додаје да је у свакој земљи у којој је то учињено уследио пад каматних стопа. Његова идеја подразумева да 100 одсто српских девизних резерви буде у еврима како би се обезбедила стабилност домаће валуте.

Борис Беговић, председник Центра за либерално-демократске студије покушавао је да госту из иностранства објасни да тако нешто у нашој земљи није могуће. Политичари на Балкану су изградили каријере на расту јавног сектора, односно повећању државних расхода, казао је Беговић. Додао је и да се не сећа да је у Бугарској неко успео да поново освоји власт.

– Увођење валутног одбора је можда могуће у уређеним балтичким земљама где је могуће направити знатна фискална прилагођавања, али не и на Балкану – сматра Беговић.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, такође је убеђен да је монетарна политика циљане инфлације много боља за Србију од фиксирања курса. Он је подсетио професора Хенкеа да је Србија током кризе морала да замрзне плате и пензије. Реално, лична примања грађана пала су за петину. Да је којим случајем наша земља тада имала валутни одбор морала би плате и пензије номинално да смањи за 20 одсто. Што је, према Петровићевој оцени, у Србији политички неизводљиво.

– Политика циљања инфлације даје много више еластичности финансијском систему. За Србију је боље да се кроз промену курса, слабљење динара обави део прилагођавања. У случају валутног одбора курс је фиксиран и прилагођавање је једино могуће кроз смањење плата и цена што значи велику рецесију – казао је Петровић.

Професора Мирољуба Лабуса интересовало је да ли би било добро да наша земља, попут Црне Горе, уведе евро. Хенке, међутим, сматра да из политичких разлога то не би био мудар потез. Драган Ђуричин, председник Савеза економиста, такође сматра да је увођење валутног одбора потрошена идеја. Он је заговарао став да монетарна политика мора да има неколико циљева и да осим циљања инфлације, Народна банка мора да обезбеди и стабилан курс, али и да утиче на повећање запослености.