Економија

Досије „Политике”: Лице и наличје приватизације (7)

Нестале читаве индустријске гране

„Фиделинка” у стечају, па хлеб месе Словенци, у „Братству”, након лоше приватизације, вагоне сада праве Словаци, опстанак „Севера” под знаком питања након банкрота аустријског власника

Само силоси сведоче о моћи некадашње „Фиделинке” (Фото А. Исаков)

Суботица – Од некада јаког привредног центра, Суботица је постала град у коме се фабрике које успешно раде након приватизације могу избројати на прсте једне руке. Проблем није само у томе што су уништене поједине фирме, већ и у томе што су нестале целе индустријске гране. Хемијска индустрија у Суботици више не постоји: „Зорка”, једна од наших најстаријих фабрика вештачког ђубрива, буквално је сравњена са земљом, јер је „Викторија група” купила фирму у стечају и ту прави индустријски и логистички парк.

„Азотара” је у блокади 368 дана на износ од преко 108 милиона динара, а приватна фирма „Азохем”, Пеђе Малишановића, која је купила „Азотару”, такође, у блокади на преко 58 милиона динара. Пре око месец дана полиција је предала кривичну пријаву против власника ових предузећа због основане сумње да је са своје треће фирме  „Мала Босна”, током 2009. и 2010. године, по уговору о зајму, пребацио новац на „Пеђа комерц” и „Азотару”, а те позајмице није вратио, али за сада нема информација да ли је тужилаштво нешто предузимало поводом тих пријава.

   Опстанак машинске индустрије у Суботици сада зависи од „Татравагонке” из Словачке, која је од овог априла постала власник фабрике шинских возила „Братство”, за 5,4 милиона евра, уз обавезу да инвестира три милиона евра. Долазак словачког власника овде је прихваћен као спас, јер је „Братство” након приватизације, када га је купио конзорцијум са Владимиром Делићем на челу, доведен до руба пропасти. За преко 300 радника, током тих пет година, није уплаћиван пензијски стаж ни здравствено осигурање, а ситуација је кулминирала 2009. године када месецима нису добијали ни плату, због чега су поједини радници кренули у штрајк глађу. Након вишемесечног штрајка Делић је свој већински пакет акција вратио држави, која је фабрику продала Словацима. На послу је задржано 237 радника, док је социјални програм прихватило њих 120.

И у овом случају Полицијска управа у Суботици саопштила је да је против некадашњег већинског власника Владимира Д. (65) из Београда и Душка Т. (51) из Суботице, поднела кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Суботици због основане сумње да су оштетили „Братство” за 27 милиона динара.

Фабрика електромотора „Север”, која је некада запошљавала чак и шест хиљада радника, шест година након што ју је купио аустријски „А-тек”, има двадесет пута мање радника. Делови фабрике су распродати или издати у закуп, а под именом „АТБ Север” још послује тек мали део фабрике. Бивши радници тврде да су губици у фирми велики, да докапитализација није урађена по слову купопродајног уговора, али држава на ове примедбе радника није реаговала.

Фирма „А-тек” недавно је прогласила банкрот. Нагађа да би и њен суботички огранак лако могао да оде у стечај. За сада, Мирко Ковач и његов „А-тек” су под истрагом аустријских власти које, по приватној пријави, руководство „А-тека” испитује због сумњи у преваре, лажни стечај, крајње немаран однос и наношење штете интересима поверилаца и лажирање биланса, изјавио је за агенцију АПА портпарол аустријског државног тужилаштва. У аустријским медијима се наводи да су три државна тужиоца и 61 инспектор учествовали у акцији претреса осам кућа, које припадају члановима руководства „А-тека” у Бечу и Доњој Аустрији, да је документација из тих кућа изнета у сандуцима и склоњена на сигурно место.

У мору лоших приватизација, које су несумњиво један од разлога што је само прошле године без посла остало преко хиљаду радника, а тренутно посао тражи више од 11.000 Суботичана, као посебно изненађење издваја се пропаст житомлинске куће „Фиделинка”. Компанија, која је представљала симбол успешности и квалитета, потпуно је финансијски девастирана. Сваки метар њене имовине је у рукама банака које су за хипотеку давале милионске кредите, а нестала је чак и пшеница која је била на чувању у фиделинкиним силосима.

Извештај стечајног управника Компаније „Фиделинка” говори да повериоци потражују 5,5 милијарди динара, док је он признао половину – 2,15 милијарде динара. Имовина те компаније је вредна 1,8 милијарди динара (17,6 милиона евра), али примера ради само Хипо алпе адриа Банка из Клагенфурта пријавила је потраживање за кредит од 12 милиона евра, а стечајни управник је ово потраживање оспорио, па је поверилац покренуо судски спор. Осим тога, неспоран је кредит од 789.239.443 динара, које је дала Хипо алпе адриа банка из Београда.

Осим ових, према извештају стечајног управника, „Фиделинка” је узимала још кредита у укупном износу од 1,1 милијарди динара. Пошто је „Фиделинка” отишла у стечај, иста судбина задесила је и свих десет њених повезаних предузећа.

Никада се није сазнало ко се заиста крије иза имена фирми које су 2005. године купиле већински пакет „Фиделинкиних” акција.

За то време, Суботичанима меси хлеб словеначка фирма „Дон дон”, која је закупила „Фиделинка пекару”.

Александра Исаков
објављено: 16.08.2011.

Последњи коментари

Светозар Максимовић | 17/08/2011 09:37

Beogradjanin Schwabenländle | 17/08/2011 06:00

Др. Божић је скроз у праву до 1974. а Ви сте у праву од 1974. па на овамо. Тада је највећи син сменио најбоље директоре најбољих фирми у Србији и довео неквалитетне људе.
Није крив систем како људи мисле, јер се држе материјалистичког приступа гледања на живот, већ квалитет људи. Квалитетни људи окосница су сваког напретка без обзира на систем, а не трули, неспособни и без идејни.
Ја сам напустио партију 1975. баш због таквих људи, а примљен сам на радној акцији, на предлог других људи. Нама онда није било тешко да радимо. Били смо млади, здрави, рат се завршио, сиромашни, полугладни, али жељни живота и успеха. Ништа нам није било тешко. Такве послератне вредне генерације више нећете имати. Погледајте данашњу младеж на шта личи. А о њиховим вредносним системима и да не причамо.

Nebojša-gm Miladinović | 19/08/2011 15:56

Nikad vlasti u Srbiji nisu izašle u javnost sa jasnim stavom kuda vode zemlju i šta su naumili!Kakvu državu žele da stvore? Kakva je uopšte to ideja da sve mora da se privatizuje?Da li su svesni posledica do kojih je moralo doci onakvim anarhičnim i kriminalnim modelom privatizacije?Da li su svesni koliko ljudi i porodica su uveli u zonu siromaštva? Da li imaju ikakav plan kako da reše probleme nastale masovnom nezaposlenošcu građanstva? Da li je bilo kome jasno da postoji granica trpeljivosti i izdržljivosti i da se mnogi ljudi bore za biološki opstanak.Da li je ikome jasno da moraju da resetuju privatizaciju,državnom intervencijom da pokrenu deo po deo privrede i zaposle ljude,jer nemože Srbija da čeka pojedinačne investitore kad je socijalna situacija nacije neizdržljiva. Sada samo birokratija može nekako da opstane,a šta je sa ostalom vecinom građana?

Niko Bitan | 24/08/2011 13:57

Бојим се да ће проблеми, као и најчешће до сада, морати да се решавају применом Маузерове теореме,