Struja definitivno mora da poskupi od Nove godine. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije potvrdilo je da je podnelo zahtev za poskupljenje struje za 10 odsto od 1. januara 2010. godine. Agencija za energetiku Srbije (AERS) ubrzano će obraditi zahtev Elektroprivrede Srbije za poskupljenje struje, izjavili su agenciji Beta u AERS-u.

Ukoliko republička vlada ne podigne cenu, za koju godinu ponovo će biti atraktivni delovi gradova koji su priključeni za bolnicu ili neku drugu javnu ustanovu, gde neće biti isključena struja. Većina onih koji se sada protive poskupljenju, tada će oberučke prihvatiti neuporedivo veću cenu kilovat-sata nego mračne stanove i višesatne restrikcije.

Poslednjih dvadeset godina, birajući između socijalnog mira i ekonomske cene struje, izvršna vlast je uvek gledala kako da se dodvori biračima. Izgovori poput onih „ekonomska kriza” ili „narod nema para” najčešće su korišćeni i ukoliko bi se posmatrali samo ovi parametri, cena električne energije će uvek biti deprecirana, zbog hronične sistemske krize u kojoj se Srbija oduvek nalazi. Druge države su svojim nacionalnim elektroenergetskim kompanijama dale odrešene ruke, pa je recimo danas Češka energetska kompanija (ČEZ) postala sinonim za uspešnost u energetici. Uspeh tog giganta dobija na snazi ukoliko se zna da je kompanija u državnom vlasništvu, ali češkoj vladi ne pada na pamet da interveniše i da se zahvaljujući niskoj ceni struje održava na vlasti.

Najavljena korekcija nije „pravo” poskupljenje struje, već samo pokušaj da se EPS vrati tamo gde je bio u avgustu 2008. godine, kada se dogodilo poslednje povećanje i kada je vrednost kilovat-sata bila 5,9 evrocenti, a danas je 4,5. Da je u poslednjih 16 meseci zadržana ekonomska cena kilovata, prihod EPS-a bio bi veći za 43 milijarde dinara ili 450 miliona evra. To je cena jednog termobloka i to bez uzimanja nepovoljnih kredita ili strateškog partnera. Da je za poslednje dve decenije plaćana realna cena, danas bi najverovatnije bili izgrađeni energetski potencijali i kompletno obnovljena mreža.

U skladu sa metodologijom opravdanih prihoda koju je utvrdila Agencija za energetiku i na osnovu koje se proveravaju troškovi, EPS ima pravo na povećanje od oko 37 odsto iz više razloga. Nacionalna elektroenergetska kompanija može da obezbedi prihod isključivo od naplate, koja je proteklog meseca pala na 90 odsto. Od tog novca finansira se funkcionisanje celokupnog elektroenergetskog sistema u Srbiji, koji je protekle zime, kada je gasna kriza tresla Evropu, položila ispit sa desetkom.

Niska cena struje jedan je od glavnih razloga (ne računajući oko 11.000 viška zaposlenih o čemu se spekuliše u javnosti) što će i sledeće godine EPS zabeležiti gubitak od 20 milijardi dinara. Ukoliko ne budu niske temperature i leto obeleže padavine, moguće je da kao i ove godine minus u kasi Elektroprivrede bude „samo” dve milijarde dinara.

Značaj EPS-a za srpsku privredu je veliki. Za remonte ili veće projekte angažuje se građevinska efektiva koja je zbog ekonomske krize odavno na kolenima. Nekoliko godina zagarantovan posao ima najmanje 100.000 radnika, što je gotovo trećina industrije.

Da bi Srbija i u narednim godinama imala dovoljno električne energije, potrebne su investicije koje se mere milijardama evra. Odlaganje investicija, zato što je neko odlučio da struja ne sme da poskupi, ugrožava ostvarenje elektroenergetskog bilansa u narednih nekoliko godina. To znači znatan pad proizvodnje struje u Srbiji i veliki rast uvoza električne energije.

Bez investicija u proizvodnji uglja u 2010. godini, kada EPS mora da otkupljuje zemljište ispod koga se nalazi to gorivo, Srbija će već od 2011. godine imati manjak za proizvodnju struje. Bez novca za rudarski sektor, neće biti moguća ni eksproprijacija zemljišta, ni otvaranje novih rudnika, niti nabavka moderne rudarske opreme.

U Elektroprivredi očekuju da će do 2015. godine cena električne energije biti 10,3 evrocenti za kilovat-čas, kolika je i ekonomska cena. Pre nego što dostigne realnu cenu, nadležni u EPS-u očekuju da će ubuduće dva puta godišnje biti korigovana cena struje.Za šest godina građani će na tržištu odlučivati od koga će je kupovati i po kojoj ceni. To znači da, kao sada, neće biti prinuđeni da ih snabdeva Elektroprivreda Srbije. Tu mogućnost su do sada imali samo veliki potrošači, ali je nisu koristili zato što EPS-ova struja među najjevtinijim u Evropi.

Dejan Spalović