Струја дефинитивно мора да поскупи од Нове године. Јавно предузеће Електропривреда Србије потврдило је да је поднело захтев за поскупљење струје за 10 одсто од 1. јануара 2010. године. Агенција за енергетику Србије (АЕРС) убрзано ће обрадити захтев Електропривреде Србије за поскупљење струје, изјавили су агенцији Бета у АЕРС-у.

Уколико републичка влада не подигне цену, за коју годину поново ће бити атрактивни делови градова који су прикључени за болницу или неку другу јавну установу, где неће бити искључена струја. Већина оних који се сада противе поскупљењу, тада ће оберучке прихватити неупоредиво већу цену киловат-сата него мрачне станове и вишесатне рестрикције.

Последњих двадесет година, бирајући између социјалног мира и економске цене струје, извршна власт је увек гледала како да се додвори бирачима. Изговори попут оних „економска криза” или „народ нема пара” најчешће су коришћени и уколико би се посматрали само ови параметри, цена електричне енергије ће увек бити депрецирана, због хроничне системске кризе у којој се Србија одувек налази. Друге државе су својим националним електроенергетским компанијама дале одрешене руке, па је рецимо данас Чешка енергетска компанија (ЧЕЗ) постала синоним за успешност у енергетици. Успех тог гиганта добија на снази уколико се зна да је компанија у државном власништву, али чешкој влади не пада на памет да интервенише и да се захваљујући ниској цени струје одржава на власти.

Најављена корекција није „право” поскупљење струје, већ само покушај да се ЕПС врати тамо где је био у августу 2008. године, када се догодило последње повећање и када је вредност киловат-сата била 5,9 евроценти, а данас је 4,5. Да је у последњих 16 месеци задржана економска цена киловата, приход ЕПС-а био би већи за 43 милијарде динара или 450 милиона евра. То је цена једног термоблока и то без узимања неповољних кредита или стратешког партнера. Да је за последње две деценије плаћана реална цена, данас би највероватније били изграђени енергетски потенцијали и комплетно обновљена мрежа.

У складу са методологијом оправданих прихода коју је утврдила Агенција за енергетику и на основу које се проверавају трошкови, ЕПС има право на повећање од око 37 одсто из више разлога. Национална електроенергетска компанија може да обезбеди приход искључиво од наплате, која је протеклог месеца пала на 90 одсто. Од тог новца финансира се функционисање целокупног електроенергетског система у Србији, који је протекле зиме, када је гасна криза тресла Европу, положила испит са десетком.

Ниска цена струје један је од главних разлога (не рачунајући око 11.000 вишка запослених о чему се спекулише у јавности) што ће и следеће године ЕПС забележити губитак од 20 милијарди динара. Уколико не буду ниске температуре и лето обележе падавине, могуће је да као и ове године минус у каси Електропривреде буде „само” две милијарде динара.

Значај ЕПС-а за српску привреду је велики. За ремонте или веће пројекте ангажује се грађевинска ефектива која је због економске кризе одавно на коленима. Неколико година загарантован посао има најмање 100.000 радника, што је готово трећина индустрије.

Да би Србија и у наредним годинама имала довољно електричне енергије, потребне су инвестиције које се мере милијардама евра. Одлагање инвестиција, зато што је неко одлучио да струја не сме да поскупи, угрожава остварење електроенергетског биланса у наредних неколико година. То значи знатан пад производње струје у Србији и велики раст увоза електричне енергије.

Без инвестиција у производњи угља у 2010. години, када ЕПС мора да откупљује земљиште испод кога се налази то гориво, Србија ће већ од 2011. године имати мањак за производњу струје. Без новца за рударски сектор, неће бити могућа ни експропријација земљишта, ни отварање нових рудника, нити набавка модерне рударске опреме.

У Електропривреди очекују да ће до 2015. године цена електричне енергије бити 10,3 евроценти за киловат-час, колика је и економска цена. Пре него што достигне реалну цену, надлежни у ЕПС-у очекују да ће убудуће два пута годишње бити коригована цена струје.За шест година грађани ће на тржишту одлучивати од кога ће је куповати и по којој цени. То значи да, као сада, неће бити принуђени да их снабдева Електропривреда Србије. Ту могућност су до сада имали само велики потрошачи, али је нису користили зато што ЕПС-ова струја међу најјевтинијим у Европи.

Дејан Спаловић