Премијер Србије Мирко Цветковић изјавио је јуче у Нишу да је влада врло озбиљна у погледу решавања питања несташицe основних животних намирница и да се, када је у питању уље, може рећи да је тај проблем практично решен. Премијер je обећао да ће то питање бити скинуто са дневног реда за дан-два.
Да сачекамо, али ни премијер, нити министар трговине, па ни пољопривреде не могу бити сасвим ослобођени макар моралне одговорности, јер неће или не могу да одговоре – зашто је у Србији, која извози 40 одсто од укупно произведене количине уља, усред лета, нестала та животна намирница из продавница.
Доктору економије Слободану Милосављевићу, актуелном министру трговине, било је боље да је у прекјуче био на боловању и да на конференцији за новинаре о узроцима оскудице уља – ништа није рекао. Јер оптужити грађане, потрошаче, што купују зејтин, макар и у нешто већим количинама, вређа и оно мало интелигенције у овој земљи. Па што то нису учинили зимус, него су чекали лето? Вероватно зато што је робе било у довољној количини и по цени која никога није „жуљала”. Где је био министар и сва сила његових инспектора да предупреде могућу несташицу? Биће да то неко не зна свој посао. Све остало су пука оправдања која неће наточити више уља по нижој цени.
Представници потрошачких удружења дочекали су образложење министра Милосављевића – на нож. С правом. Али намеће се сада једно друго питање – зашто се из Робних резерви интервенише уљем по цени коју нуди најјефтинији произвођач? Што му није цена по којој се до јуче продавало? Ни држава, очигледно, чије су робне резерве, не може да се носи са домаћим фабрикама, а није у стању да им доака увозом без царине од 30 одсто. Да се одрекне неких прихода у корист потрошача. Није јој то пало на памет.
Прошле године, када су уљаре изашле са осетно већим ценама за зејтин, држава је најпре запретила да ће увести јефтиније, а када се јавила једна од домаћих фабрика и изнела уље на тржиште по цени од 85 динара – сви су се врло брзо постројили и прихватили ту цену, која је „владала” све донедавно.
Да ли је сада у питању картел или не? Ствар је, опет, те исте државе да то истражи и ствари на тржишту поново доведе у ред. Свако, иоле економски писмен, прихватиће део рачунице да се од, наводно, двоструко скупљег сунцокрета – са 17 лане на 34 динара ове године не може правити јефтино уље. Вероватно – и не може, али шта та иста влада може – да спречи јагму. Да нас не враћа у ружна времена општих несташица и понижавајућих редова.
Та иста влада годинама се поиграва с ценом струје и гаса. Не дозвољава поскупљења. Све под изговором да би цене струје и гаса погурале инфлацију и угрозиле социјални положај најсиромашнијих. А шта је са уљем, млеком или шећером, па брашном, хлебом, месом… Кога дотичу те цене и оскудице? Утичу ли и оне на инфлацију и општу тржишну несигурност? И ММФ је одобравајући превремено одмрзавање, у јануару уместо у априлу, признао чињеницу да скупа храна може да изазове социјалне тензије. Али држава неће да примени исти рецепт. И не треба. Замрзавање цена никада нам није донело благостање и обиље јевтине хране.
Али шта треба?
ЕПС и „Србијагас” су државне фирме и влада, без икаквог економског зазора, може да им кроји цене и гура их у губитке без икакве одговорности. Неко ће то једног дана платити. Проблем је што та наша држава и њени министри неће или не умеју тржишним механизмима да уведу ред у производњу и трговину. Сунцокрет и остале уљарице су поскупеле у безмало целом свету, али нико није видео немачке или француске самопослуге без уља или са ценовницима с поскупљењима од преко 50 одсто.
Проблем је, очигледно, у држави и њеној неспособности, а не у несташним потрошачима који у инат министру трговине купују који литар уља или млека више него што је то пожељно по његовим мерилима.

----------------------------------------------

Укинимо царине

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић рекао је јуче да је несташица уља срамна за Србију и да се поново враћамо у двехиљадите године, јер имамо три произвођача која држе цело тржиште и који се картелски удружују.
– Ми немамо ваљане робне резерве, јер се пар година уназад не обнављају. Захтевамо укидање царина од 30 одсто и отварање тржишта Србије за страну конкуренцију, јер овакав начин снабдевања не води ничему. Или је неко неспособан или је неко много моћнији и јачи од саме државе – каже Паповић.

Председник Националне организације потрошача Србије рекао је „немојте потрошачима Србије да вређате достојанство и интелект, отворите тржиште Србије, дајте до знања да постоји картелско удруживање и да постоји монополско понашање када је у питању уље”.
– Ако већ антимонополска комисија не функционише, ако не функционише Савет за заштиту потрошача, нека премијер донесе одлуку да се укине царина. Ја не знам кога држава штити, потрошаче или произвођаче – пита Паповић.
 

С. Костић
Ј. Рабреновић