Након што су многи грађани добили обавештење да су им повећане камате на стамбене кредите због повећања банкарских маржи, у јавности се отворило питање – колико су клијенти заштићени од самовоље банака. Дужници који су се ухватили у коло са банкама уверени да је реч о њиховој самовољи, жалили су се Народној банци, али и заштитнику грађана.

Народна банка Србије и омбудсман, како је „народски” прозван заштитник грађана, најавили су да ће предложити доношење закона који ће клијенте убудуће заштитити од измена услова током отплате кредита који нису предвиђени уговором.

Заштитник грађана Саша Јанковић је изјавиода ћетражити да стране банке које су дошле на наше тржиште примењују исте стандарде као у сопственим земљама. Из канцеларије заштитника су нам јуче рекли да дају правне савете грађанима који се жале на банке, а за једну прослеђену жалбу формиран је и „предмет притужбе”.

Омбудсман је обећао да ће ову муку грађана размотрити са гувернером, а НБС је већ запретила банкама које покушају да ретроактивно мењају услове.

Гувернер је одлучан да обавеже банке на фер игру са клијентима, о чему ће, како најављују из НБС, говорити на данашњој конференцији за новинаре. Наиме, ранију препоруке НБС поједине банке су окачиле „мачку о реп”. Радован Јелашић је упозорио да је непрофесионално и несавесно да банке ретроактивно мењају фиксне марже, али су се неке оглушиле о гувернеров позив. Поједине су повећале марже, а да о томе нису унапред обавестиле клијенте, као што нису тачно навеле ни на основу чега су то урадиле.

Народна банка је већ тражила да је банке обавесте да ли ће на кредите у коришћењу и отплати повећавати своју маржу. Од 35 банака њих 20 је обећало да неће повећавати марже, а 15 да ће размотрити одлуку о повећању, јер оно зависи од кретања на међународном тржишту новца. Позивајући се на уговоре који им то омогућавају, осам банака је до априла повећало марже за кредит у отплати, и то за 0,75 до 2,5 одсто, а придружила им се потом и девета. НБС је о томе обавестила јавност и навела имена банака које су непрофесионално поступиле.

Али, НБС је примила више притужби грађана да су их неке банке, које су је иначе обавестиле да нису и да не намеравају да повећају марже, у међувремену „шокирале” најавом да ће то учинити.

– НБС је јавно упозоравала на непрофесионално понашање банака, а стављање на црну листу банака које ретроактивно повећавају рате угрожава њихову репутацију. Под условом да за то немају основ у уговору. Суштина проблема је у клаузули са променљивом каматом на коју грађани морају обратити пажњу пре потписивања уговора – каже др Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду .

Овај стручњак подсећа да су марже у Србији и даље високе, више него у окружењу. Када се упореде активне и пасивне камате долазимо до марже која је у фебруару скочила на 12,56 процентних поена да би у марту била смањена на испод десет. Иначе, банке ни у овој години нису смањивале битније камате на кредите. То је последица, објашњава Ђукић, и растућих камата које оне плаћају на депозите, пре свега девизну штедњу.

Б. Думић