Могућност да општине и градови убудуће дају земљиште по нижој цени или бесплатно уколико инвеститор запосли одређен број људи, допринеће економском развоју града или читавог подручја. „Политикини” саговорници оцењују да је то одличан потез државе за привлачење инвестиција.

Уредба која то регулише прописује јасне критеријуме када улагачи остварују попуст и шта све треба да испуне да би до њега дошли, али не разграничава када се и у ком случају понуде прикупљају јавним огласом, а када непосредном погодбом. Отворене су обе опције.

Без обзира на то што Закон о планирању и изградњи каже да директно уговарање са инвеститором иде само у случају препарцелације, уступања земљишта бившем власнику или ако је власник објекта већ поднео захтев за легализацију, Александра Дамњановић-Петровић, помоћница министра за животну средину и просторно планирање, тврди да уредба у том делу није у супротности са Законом о планирању и изградњи.

– Важе исти услови као и за јавно надметање. Сачињава се елаборат о оправданости, прибавља се банкарска гаранција као доказ и наравно сагласност владе. То је директно овлашћење из закона и тиме не мењамо закон уредбом – објашњава наша саговорница.

Хоће ли се земљиште давати непосредном погодбом или не, каже она, одлучују скупштине општина или у случају Војводине – Извршно веће. Коначну одлуку о уступању плацева непосредном погодбом даје влада на предлог комисије у којој седе представници из различитих министарстава.

– Уредбом се регулише оно што се и раније дешавало у пракси а није било прописано законом. Комисија која предлаже влади давање сагласности има довољно елемената на основу економских анализа и елабората о оправданости да процени да ли је инвеститор испунио све услове да под повољним условима дође до земљишта – истиче помоћница министра.

Непосредна погодба није новост. Локалне самоуправе имале су и до сада могућност, на основу својих интерних одлука, да после три неуспешне лицитације дају земљиште непосредном погодбом како локације не би пропадале. Тако ће бити и убудуће, с тим што ће морати тај гест да оправдају економским проценама.

Синиша Николић, бивши директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, сматра да уредба не треба да се бави тиме да ли ће општине расписивати јавни оглас или ће ићи на непосредну погодбу. То треба препустити општинама. – Ово је позитиван помак. Тако су својевремено Пољска, Словачка и Чешка привукле улагаче. Тендери чак нису ни потребни. Довољно је да инвеститор упути писмо о намерама граду, а на скупштини је да кроз јавну расправу то прихвати или одбаци како би се избегле малверзације – каже Николић.

Он подсећа да је 2002. године Зоран Ђинђић предлагао да се донесе одлука о давању парцела без тендера за један евро по квадратном метру. При избору би, по угледу на Берлин, одлучивале предложене идеје, а не висина инвестиције.   

Ако се земљиште даје по нижим ценама, истиче Гроздана Малиновић, консултант за инвестиције, нема сврхе прикупљати понуде јавним огласом зато што је сврха тендера надметање или лицитирање.

У пракси се може догодити да неко из чисте зависти понуди неколико пута већу цену од почетне и тако обесмисли давање попуста. Зашто би се локална самоуправа одрекла дела надокнаде за уређење земљишта ако добија много више него што оно вреди.

– Ово јесте одличан потез за привлачење великих инвестиција, али најбољи начин за његово спровођење јесте директно уговарање. Оно мора да буде транспарентно уз јасно прописане критеријуме и образложење сваког корака приликом уступања земљишта бесплатно. Тако ће се спречити фаворизовање инвеститора и омогућити да они који заиста желе да уложе велике новчане суме и отворе нова радна места то и учине – сматра Малиновићева.

М. Авакумовић
Д. Мучибабић