Радници на скелама и произвођачи грађевинског материјала јуче су у Београду, Новом Саду, Вршцу, Крагујевцу, Баточини, Смедереву, Рашкој, Чачку на сат времена обуставили посао, због неисплаћених зарада, социјалног и пензионог. Штрајком у који је према процени синдиката ступило 50 одсто радника, неимари упозоравају државу да што пре прекине дужнички зачарани круг, у коме она не плаћа изведене радове, а послодавци јој због неликвидности не уплаћују доприносе за своје раднике.
Душко Вуковић, председник Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, задовољан је одзивом. Ипак, каже, било је и оних који нису смели да прекину посао.
– Мостоградња у Београду није могла да се прикључи штрајку, јер јој аустријски Штрабаг, главни извођач радова, на мосту Газела то није дозволио – наводи Вуковић.
Синдикати ће, каже, сачекати неколико недеља да виде да ли ће њихови захтеви бити испуњени, а онда ће одлучити о даљим корацима.
– Пошто је више од 80 одсто грађевинских предузећа у Србији  неликвидно, послодавци прво „закидају” на зарадама и уплати доприноса запосленима. Од државе тражимо да најпре измири дуговања извођачима радова која, према неким проценама, достижу милијарду динара – наводи Вуковић.
Захтевају и да на стратешким пројектима које држава финансира предност има домаћа грађевинска оператива, а не да буде ангажована само као подизвођач.
Такође траже утврђивање минималне цене рада, потписивање колективног уговора и да влада Србије исплати једнократну помоћ у висини 5.000 динара за 100.000 радника грађевинарства, јер међу њима на десетине хиљада ове године није добило ни динара зараде, десетине хиљада примају нередовно плате или су зараде испод републичког просека.
На градилиштима и у фабрикама, према подацима синдиката, ради само око 30 одсто људи, док су остали на принудном одмору. Такав случај је и у фабрици блокова и цигле „Игма” – Уљма. Она је угасила пећи пре месец дана и 150 радника послала на принудне одморе. У магацину су ускладиштили двомесечну-тромесечну производњу. Једино решење према мишљењу директора ове фабрике Љубе Кнежевића је да држава повећа потрошњу материјала кроз енергетски ефикасну и еколошку градњу. Тако ће, сматра он, упослити оперативу и смањити издатке за куповину енергената.
Држава је једним делом већ притекла у помоћ: омогућила је изградњу јефтиних станова на месту касарни у Београду и још неколико градова, а кроз програм помоћи грађевинству заједно са локалним самоуправама и банкама финансираће изградњу започетих школа, болница, обданишта. Услов је да на тим пројектима буду ангажована управо домаћа предузећа регистрована у Србији и да се користи домаћи материјал.
Да би програми ухватили корена у пуној мери, каже Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије, држава мора да замрзне дуговања грађевинских предузећа док не почну да раде, да им деблокира хипотеке на опрему и да им ПДВ наплаћује по реализацији послова. Једино тако ће, каже он, грађевинске фирме изаћи из блокаде.
– Ако то не учини већина неће моћи да конкурише на великим пројектима, јер је само око 15 одсто предузећа ликвидно. Ако су у блокади не значе им ништа ни референце ни квалитет рада, добробит државних пројеката ће осетити неколицина. Министарства би морала брже да реагују – каже Родић. У Министарству финансија кажу да од Привредне коморе Србије нису добили тачан податак ко и шта дугује грађевинским предузећима. Они тврде да се сва плаћања која иду преко Трезора редовно измирују, али за дуговања јавних предузећа и локалних самоуправа нису надлежни.
М. Авакумовић