Пада цена и стамбених зајмова

Пад каматних стопа на нашем банкарском тржишту „погодио” је и стамбене зајмове који су објективно за клијенте најскупљи јер се одобравају на период од 30 година. Цена овог вишегодишњег задуживања пала је на испод четири одсто. Банке увелико оглашавају кредите с каматама од 3,75 до 3,85 одсто на годишњем нивоу, плус шестомесечни еурибор (референтна каматна стопа ЕУ за позајмице у еврима). Како је ова камата и даље на историјски ниском нивоу од 0,038 одсто годишње укупна стопа и даље остаје „испод црте” од четири одсто.

И не само то. Да би привукле клијенте банке се одричу својих пратећих трошкова као што су накнада за обраду кредита и годишњих накнада за праћење кредита. Речју, за све време отплате одричу се трошкова које су до јуче зарачунавале, а које су подизале ефективну цену кредита.  

Време ће показати да ли ће нове понуде утицати на веће кредитно задуживање грађана за кров над главом. Или су можда ниже камате управо последица тога што грађани што због нижих примања што због несигурности радног места све више оклевају да се задуже на 30 година. Подаци Кредитног бироа удружења банака показују да становништво више враћа него што узима нове стамбене кредите. Тако је до јуна ове године одобрено стамбених зајмова у вредности од 377 милијарди динара, али овај износ је у јулу пао за око три милијарде динара.

Од 2002. до данас банке су пласирале 100.000 стамбених кредита, од чега је 90.000 осигурано код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Права експанзија ових зајмова била је од 2006. до 2008. године, када је одобрено више од 20.000 стамбених позајмица у швајцарским францима и око 33.000 у еврима. Након избијања светске финансијске кризе узимање стамбених зајмова је враћено на уобичајени годишњи ниво од око 7.000 ових позајмица. Повећан је степен ненаплативих стамбених кредита, а неке банке су активирале и хипотеке.

То што је цена стамбених зајмова тренутно испод четири одсто не значи, међутим, да ће дугорочно такви и остати. Средњорочно, што значи у периоду од пет до десет година, може се очекивати поскупљење стамбених зајмова. Камате највећих централних банака Европе већ дуже време су на изузетно ниском нивоу, а након периода ниских камата, обично уследи период када расту.

Уколико се подсетимо да је шестомесечни еурибор у лето 2008. године, значи још у време економског просперитета, износио и 5,4 одсто, онда је јасно да се корисници стамбених зајмова у неко догледно време могу суочити са знатно већим ратама које може да им „назида” увећан еурибор. Поготово када се састоји из фиксног дела – банкарске зараде, односно марже и променљивог дела који се односи на цену позајмљеног новца оличену у еурибору и либору, односно каматама земаља чије су валуте рачунате као мера индексације кредита.

Банке су код нас одобравале стамбене зајмове и са фиксном и са варијабилном каматном стопом. Када се криза захуктала и када је еурибор почео да пада банке су у многим случајевима нудиле клијентима да пређу с фиксне каматне стопе на променљиву за кредите у отплати.

Стручњаци упозоравају да фиксна камата јесте скупља, али да обезбеђује предвидивост током целог периода отплате. У случају да се изабере зајам с променљивом каматном стопом клијент је изложен двоструком ризику – промени девизног курса, јер су ови зајмови индексирани у страној валути и промени камате.