Иако је очекиванода ће нова реформа пензијског и инвалидскогсистема дугорочно решити питање будућег усклађивања пензија, пензионери ће по овом питању бити нешто мирнији само у наредне две године.

Новим предлогом закона о пензијама (предоченим на последњем састанку радне групе за реформу пензијског система),те принадлежности би требало 2011. и 2012. године да се усклађују само с растом зарада, а после тога искључиво с трошковима живота, потврђује за „Политику” др Рајко Косановић, представник синдиката у тој радној групи.

Дефинитивно се, каже он, упреговорима с Међународним монетарним фондом одустало од предлога да се пензије од наредне године усклађују само с растом трошкова живота и то пошто бруто домаћи производ порасте за четири одсто, јер је јасно да би принадлежности с таквом формулом за коју годину пале испод 40 одсто просечне зараде.

Зато је предложено да се од априла 2011. до октобра 2012. године пензије усклађују с растом зарада, два пута годишње.

На питање да ли би се тиме достигло оно што је пензионерима током предизборне кампање и обећавано – да просечна пензија у просечној заради учествује са70 одсто, Косановић каже да пензије сигурно неће достићи тај ниво, али да неће пасти ни испод 60 одсто. Међутим, питање је шта после октобра 2012. године, каже он.

Рачуница показује да би учешће просечне пензије у просечној заради, када оне почну да прате само раст плата, било између 62 и 63 одсто, што је далеко од обећаних 70 процената, објашњава наш саговорник.

– Уколико пензије од октобра 2012. морају да се усклађују само с растом трошкова живота, инсистираћемо на томе да се у закон унесе одредба према којој оне не би смеле да падају испод 60 одсто просечне зараде –категоричан је Косановић, напомињући да за то у радној групи имају подршку пензионера.

Уколико тако нешто не буде ушло у закон, пензионерима се не пише добро, каже наш саговорник, додајући да ће пензије сигурно с таквим усклађивањем пасти испод 60 одсто просечне зараде и то већ почетком 2013. године.

Закон у најмању руку мора да пропише ванредно усклађивање пензија увек када оне падну испод 60 одсто, а то ће се, наглашава, догодити када се формула за две године промени и принадлежности почну да прате само раст трошкова живота. Таква одредба је постојала и у претходном закону и тиме су пензионери били заштићени, а два пута се, захваљујући томе, ишло на ванредно усклађивање,подсећа он.

Косановић каже да је на радној групи било замерки на овакав његов предлог „под изговором да је 2013. далеко”, али он каже да овај закон треба да реши питање пензионера у наредних пет до 10 година како је и речено када се у реформу кренуло, а не да се мења сваке две године. Осим тога,ово је најважније питање нове реформе, јер се односи на све – и на бивше и на садашње пензионере.

– Уколико овакав предлог не буде прихваћен,то ће значити само једно,да ни предлагачи новог закона не верују да ће се пензије задржати на нивоу од 60 процената просечне зараде у часу када почну да прате раст трошкова живота –истиче наш саговорник.

Упитан да ли ће усклађивање пензија само с растом зарада додатно оптеретити буџет из ког се сада издваја безмало 42 одсто средстава, Косановић каже да не би требало, јер пензије и у овом часу учествујуу платама са 61–62 процента.

Уколико нови закон решава питање повећања старосне границе до 2023,зашто не би и питање усклађивања било решено на дуги рок. Без договора о томе,предлог закона неће се наћи у влади, а уколико би такав и прошао, Косановић очекује да бар опозиција у Скупштини устане против такве неизвесности.

Иако је нови предлог закона о томе ко има право на бенефицирани радни стаж требало већ да се нађе пред члановима радне групе, Косановић каже да га још није видео, али да то питање свакако мора да се прочешља пре него штооде у скупштинску процедуру. Очекује, како каже, да нови састанак радне групе буде већ до краја ове недеље, јер би нови закон у влади требало да се нађе до краја фебруара.