Економија
Плишано утеривање дугова
Степен наплате потраживања преко специјализоване финансијске куће „ЕОС матрикс” 33 одсто, чијим посредовањем се утужује и до 15 милиона евра
Сваког месеца 92 оператера кол центра компаније „ЕОС матрикс” телефоном, СМС или писмом подсети власнике око 150.000 различитих неплаћених обавеза да их измире. За неотплаћене рате кредита, неизмирене обавезе по кредитним картицама, за улазак у недозвољени минус, неплаћене рачуне за мобилни телефон и лизинг и разне друге неплаћене рачуне и неизмирене обавезе, њиховим посредовањем се утужује 14 до 15 милиона евра.
Као део немачке „ОТО групе”, „ЕОС матрикс” је компанија која се бави управљањем, наплатом и откупом потраживања, а управо је прославила пет година рада код нас. То је прва таква фирма у Србији, а на тржишту тих финансијских услуга ради већ пет, шест компанија.
Њихови клијенти су два оператера мобилне телефоније, више банака, предузећа, мала и велика. Како каже Ирина Лада, генерални директор компаније „ЕОС матрикс” за Србију, њихови клијенти су фирме које имају проблем с потраживањем у већем обиму него што сами могу да наплате. Они се одлучују за овакву финансијску институцију која има улогу медијатора и пружа све услуге које се односе на дужника, с циљем да се потраживање вансудски наплати.
– Степен наплате потраживања је 32,33 одсто. Оваквим учинком смо задовољни, с обзиром на то да се дуговима и дужницима не бавимо на почетку кашњења отплате, већ када је клијент у великој доцњи и када је поверилац одлучио да се тиме сам више не бави, него специјалисти – каже Ирина Лада.
На питање да ли је економска криза повећала број дужника у Србији, она одговара да се по обиму посла и потраживања који се поверавају њеној компанији то не би могло рећи.
– У односу на прошлу годину, број поверених случајева се незнатно повећао и исто толико се смањио степен успешности наплате. Тако гледајући, криза није много наудила Србији и она је лакше поднела тај ударац од других земаља, попут Румуније, Бугарске, чији су грађани много више задужени. Рестриктивна политика НБС смањила је потрес који је могао да се деси – каже водећа личност те фирме.
Ко су дужници у Србији?
Према речима наше саговорнице, међу њима има презадужених који су се задужили пре постојања Кредитног бироа, они који су добро пословали али су услед промена на тржишту, тешкоће с изворима финансирања, запали у невоље. Врло мали проценат је оних који су у старом времену навикли на опрост дуга. Можда то заиста и не очекују, каже, али им служи као изговор.
Од укупног повереног посла, чак у 70 одсто случајева дужници су физичка лица, често с мањим износима дуга. Правна лица су, објашњава, заштићена много више, меницама, на пример, а код банака проценат наплате потраживања је највећи, јер су оне и највише процењивале коме ће дати паре.
– Срби су добре платише и као такви познати су не само у регионалним, већ и у европским размерама. Принципијелни, желе своје обавезе да измире – каже Лада.
Провизија ове финансијске куће може бити од један до 20 одсто, зависно од ризика – старости дуговања, износа, специфичности потраживања, да ли су средства блокирана или могу да буду, ангажованости. Лада каже да је њихов циљ с мање ризика направити већи профит. Они управљају ризиком, кога се сви плаше, а ризик има цену.
Дужник плаћа дуг свом повериоцу а не компанији која га је на овај начин опоменула. Иначе, посете дужнику нису, према правилима њиховог пословног понашања, начин подсећања дужника.
Наплата потраживања сада је главни део посла у ЕОС-у. Од краја прошле године почели су да раде откуп дуга, а то још није заживело у Србији, делом и због финансијских прилика, а таква је и политика куће. – За сада, купујемо углавном дугове према физичким лицима зато што је вероватноћа наплате већа. Човек и када изгуби посао, наћи ће други, а није извесно да ће предузеће које је већ запало у дугове „оживети”. У случају откупа дуга од повериоца, дозвољено је да нас дужник посети. Многи желе да имају тај лични контакт. Свако жели да прода своја потраживања, с попустом наравно, али је питање процене ризика за оног ко их купује да може да их наплати. Купац дуга мора имати интерес да дужнику да нови рок, да дуг репрограмира, што значи да за њега прави нови план. За разлику од банке, која камату не прашта, у случају репрограма ми смо спремни да опростимо и затезну и редовну камату, уколико је неко спреман да дуг плати. Номинални износ дуга остаје – каже Лада.
Ј. Рабреновић







