Економија
Почиње обнова Тимочке крајине
Тај регион више није у врху развијених у Србији, али има могућности да то поново буде
Зајечар – Тимочка крајина добиће ускоро студију о потенцијалима привредног развоја, која ће бити уграђена у просторни план и стратегију препорода осам општина у Зајечарском и Борском округу. Стручњаци Факултета за менаџмент у Зајечару, који су иницирали израду такве студије, желе да бивши тимочки регион поново стигне на врх лествице развијених у Србији.
То би значило да РТБ „Бор” буде као некада, да оживе „Прахово”, тимочки рудници угља, индустрија неметала, коже и текстила, да „Ђердап” засија са обновљеним агрегатима, да оживе неготински и књажевачки виногради, туристички атрактивни предели Ђердапа, Црног врха, Сокобање, Гамзиградске и Брестовачке бање, велика ловишта на тимочким планинама, ђердапске акумулације које очекују порибљавање...
Све то као да је потпуно заборављено и запарложено. Тимочка крајина данас је међу најнеразвијеним подручјима у Србији. У укупним инвестицијама у Србији овај регион некада је учествовао са 9,5 одсто, а сада са 0,7, у националном дохотку пао је са 4,3 на 1,8, по броју становника са 4,9 на 3,6 одсто.
На прави начин нису искоришћене ни девизне дознаке око 18.000 Тимочана на привременом раду у иностранству.
Излажући неке поставке студије на недавном скупу представника Зајечарског и Борског округа, проф. др Недељко Магдалиновић, декан Факултета за менаџмент у Зајечару, рекао је да ће студија представити све тимочке потенцијале, што ће бити полазна основа да се сачини будућа стратегија развоја региона и сваке општине посебно.
Биће тражена и већа помоћ државе, с обзиром да улагање у сировине и енергију, којима Тимочка крајина обилује, има приоритет и у развоју Србије. Студија зајечарског Факултета за менаџмент, каже Магдалиновић, послужиће и за привлачење инвестиција у Тимочку крајину, јер ће бити и научно утемељен документ за сагледавање ефеката улагања.
-----------------------------------------------------
Први рудар академик?
У изгледу је да ће Тимочка крајина до краја ове године добити и свог првог академика. За то звање, у својству дописног члана САНУ, управо је предложен проф. др Недељко Магдалиновић, истакнути српски стручњак у области припреме минералних сировина у рударству. Уколико изборна скупштина САНУ прихвати предлог ове кандидатуре, Магдалиновић ће бити први инжењер рударства у Србији који је од оснивања САНУ, 1886. године, постао њен члан.
Последњи коментари
Ljudi,pa zašto ne prozovete i ne proglasite one koji su srušili Tmočku krajinu.To je ono pravi,ruši,pa opet pravi ruši i tako redom kako politikanti žele,ha,ha!
Adam Puslojic pesnik rodom iz Kobisnice kraj Negotina je vec clan SANU
Bilo bi mi drago da se Timočka kraina trgne iz bijede. Bila sam student Borskog fakulteta u periodu 73 -78. god., i znam da je tada taj kraj bio veoma lijep i bogat, a ljudi veoma ljubazni. Sve najbolje želim Timočkoj krajini!







