Очекивања да ће јесен донети појефтињења, уз поједине изузетке, још се нису обистинила. Храна и даље има високу цену, а стручњаци и произвођачи и даље спекулишу о томе у којој мери би последње одлуке владе и Министарства пољопривреде и трговине које се односе на укидање царинских дажбина на увоз сојине сачме могле да утичу на снижавање цена прехрамбених производа.

У поређењу са октобром 2010. године, основне животне намирнице су скупље, у просеку, петнаестак одсто, али у односу на период пре таласа поскупљења, цене су увећане и више од 30 процената.

И док се некима чини да су исувише биле оптимистичне најаве да би због недавног укидања царина на увоз сојине сачме месо и млеко могли да појефтине 20 одсто, други кажу да је то сасвим реално и да ће ценовници кренути наниже до нове године.

Произвођачи, међутим, нису велики оптимисти када је о појефтињењу меса реч. У њиховим рачуницама пад цена нити ће бити драстичан, нити ће га бити брзо.

– Тачно је да је учешће соје у концентрату око 20 одсто, али то није једини трошак у производњи. Појефтињења ће бити, али у много мањој мери, и то од свега неколико процената. Кукуруз јесте појефтинио са 21 на неких 16 динара и то ће да делује на снижавање цена меса, али битно је истаћи да свиње и говеда нису пилићи па да се брзо утове, већ су потребни месеци. Тако да ни укидање царине на увоз сојине сачме нити пад цена кукуруза неће у току ове године сигурно утицати на пад малопродајних цена меса – сматра Момир Јовановић, директор „Зимеса”и председник Групације кланичне индустрије у Привредној комори Србије, додајући да појефтињење меса спречава и то што је понуда све мања.

– Недавно сам видео податак да је протеклих година број грла смањен са 500.000 на нешто више од 300.000. Не знам колико је то тачно, али тренд смањења броја товљеника се наставља и драстичних појефтињења не може да буде – закључује Јовановић.

Војислав Станковић, саветник председника Привредна коморе Србије, каже да је све више фактора који ће проузроковати пад цена хране.

– Најпре, цене пољопривредних производа падају на светском тржишту, а дошло је и до појефтињења на домаћим берзама. Протекле недеље цена пшенице пала је на 18,93 одсто по килограму, а кукуруза на 16,33 динара. Ту је и одлука о укидању царине на увоз сојине сачме која са око 20 одсто утиче у храни това. Због тога очекујем да ће доћи до пада цена меса за око 20 процената – објашњава Станковић, додајући да постоје и други разлози због којих ће цена шницле морати да „олакша” за петину.

По њему, не сме се у формирању цена занемарити ни слаба куповна моћ нашег становништва, због које је потрошња меса на веома ниском нивоу. Поређења ради, потрошња меса по глави становника је у Европској унији 77 килограма, а код нас 43,6. Мере које влада и Министарство пољопривреде доносе имају смисла, јер су због беспарице цене у Србији врста социјалне категорије. Због свега тога, очекује се пад цена хране до нове године.

Једини производи чије су цене снижене протеклих недеља јесу хлеб и сунцокретово уље. Векна је појефтинила због ниже цене пшенице и брашна, што је подржало и ресорно министарство прописом да од првог октобра она не може да кошта више од 44 динара. И на појефтињење зејтина за око петнаестак динара утицао је пад цена сировина.

– Овогодишњи одличан род сунцокрета достигао је цену као у окружењу, која је нижа него прошле године, па је и уље јефтиније. Уколико се тај тренд настави, зејтин може још да појефтини – рекли су у „Виталу”.

Војислав Станковић сматра да се може очекивати пад цена уља и до 25 одсто, а када је о шећеру реч, тржиште ће у наредном периоду бити добро снабдевено.

– Од овогодишње кампање прераде шећерне репе очекује се око 400.000 тона шећера и то обезбеђује сасвим добру снабдевеност нашег тржишта, па чак и количине за извоз. А да простора за појефтињења има показује то што и цене шећера падају на светским берзама – каже Станковић.