Економија
Уводи се порез на елитне локације
Опорезивањем стварне новонастале тржишне вредности грађевинског земљишта, приход ће ићи локалним самоуправама
Власник плаца на Врачару вредног два милиона евра, убудуће би на ту непокретност могао да плаћа годишњи порез и до 8.000 евра.
Ова новост у опорезивању резултат је укидања накнаде за коришћење грађевинског земљишта и њене интеграције у порез на имовину, прописане новим Законом о планирању и изградњи.
Промена се ипак неће догодити преко ноћи. Небојша Јањић, помоћник министра животне средине и просторног планирања, каже за „Политику” да ће постојати прелазни период од око три године за успостављање новог система наплате, а плаћање пореза биће увођено постепено.
Тренутно представници Министарства финансија и Министарства животне средине и просторног планирања раде на измени закона о порезу на имовину.
– Најпре морамо да дефинишемо модел на основу кога ће Пореска управа одређивати стварну тржишну вредност грађевинског земљишта и на основу тога реалну пореску основицу – каже Јањић.
Према досадашњој пракси, власник куће од 100 метара квадратних на луксузној локацији на Врачару не плаћа порез на имовину за земљиште. Овај намет се тренутно убира само за плацеве веће од десет ари, а поменута кућа заузима пет ари. Њен власник је, дакле, ослобођен пореза на земљиште и накнаде за његово коришћење, а кроз разне амортизације на основу старости објеката и броја чланова домаћинства плаћа занемарљив порез на имовину.
– Урбанистичким планом је на том плацу предвиђена изградња шестоспратнице. Држава, међутим, нема инструмент да натера власника да стави земљиште у промет, већ се тиме спекулише и објекат се продаје за два милиона евра. Та сума се не постиже на основу вредности куће, већ на основу плаца. Власник парцеле у новосаграђеном објекту добија 40 одсто простора у новој згради – објаснио је Јањић.
То аутоматски доводи до повећања цене квадратног метра стана у том објекту, јер у Београду земљиште учествује са 30 до 40 одсто у цени некретнине.
Опорезивањем стварне новонастале тржишне вредности грађевинског земљишта, према речима нашег саговорника, биће увећани приходи локалних самоуправа, јер ће се новац од тог намета сливати у њихове касе. Осим тога, овакав порез на имовину треба да стимулише власнике земљишта да парцеле приведу намени, а не да их држе ван тржишта.
Последњи коментари
Када помислим да је дошао крај свим глупостима - увек се преварим.
За: "Вујадина Јеремића".- г. Јеремић вели да га као бизнисмена и "инвеститора уцењују они који су УЗУРПИРАЛИ најбоље локације". Те га питам: О каквој се ту узурпацији ради, поштовани господине? Свака роба има своју цену. И свога купца. Ако хоћете и можете, платите, па градите. Што је тамо неки Ром у 10 квадрата зацепио, нека је зацепио. Неће имати бољи комфор и нека га. Примера ради, на Топчидерском брду, близу "Шехера" у Пушкиновој улици, још увек на обичним плацевима има кућерака са староседеоцима који неће да мењају своје авлије за туђе капије. Они неће, и Ви драги господине можете само да хукћете. Као, уосталом и ја и трећи......И ја сам некакав, према Вашем, бизнисмен. Бавим се рентијерством већ 22 године. Купујем и издајем некретнине, не тргујем и не посредујем, радим за себе и свој грош, уз уредне надокнаде и дажбине. И не могу ја, да присилим некога да ми прода стан, или локал, ако он то неће, или ме одбије високом ценом! Идем даље! Тржиште је тржиште! С тога не могу да се сложим, поготову са тим, да је неко нешто узурпирао! Сачекајте денационализацију грађевинског земљишта, биће је ускоро, па ћете тек видети праву тржишну цену плацева! Кад би хтео, могао би за неколико дана да продам одличан простран урбанизован плац, сто педест метара од Панчевачког моста и 3 км од Теразија, са започетом градњом и уредном грађевинском дозволом. Али, пошто ово место није огласно, нећу Вам саопштити ни цену, нити шта даље, до само своју процену, да чекам прелазак Београда на леву страну Дунава и астрономску цену коју ће то земљиште да има. Дакле, тако је то у бизнису, поштовани колега и никако другачије. И, што кажу, нема љутиш. Поздрав!
A što investitori ne bi, za promenu, investirali u privredne, proizvodne delatnosti? Trgovina nekretninama je, sa stanovišta ekonomskog razvoja društva, potpuno jalova. Osim toga, razvoj gradske infrastrukture koji se temelji, u najvećoj meri na enormnim prihodima ostvarenim od građevinskog zemljišta i potom, progresivnim povećavanjima poreza na nekretnine, ravan je piramidalnoj shemi. Jednom će veoma profitabilna izgradnja, uslovno rečeno, luksuznih stanova i poslovnog prostra na tzv. elitnim likacijama stati i piramida, kao svaka piramida će se urušiti. Ne može ovaj grad da se gradi, dograđuje i širi do beskonačnosti - osnovni zakoni geometrije i fizike su neumoljivi. U konkretnom slučaju, ukolikose kao primer uzme porodična kuća od 100 kvm, na 5 ari placa, u toj kući žive 3-4 člana domaćinstva. Ukoliko je na istom placu novosagrađena četvorospratnica, onda će živeti 30-40 ljudi. Dakle, 10 puta više struje, vode, kanalizacije, smeća, toplote, prevoznih sredstava, zdravstvenih, obrazovnih i drugih komunalnih usluga. Gledano na duži rok, Gradu se ova gradnja stambene četvorospartnice ne isplati, a još manje građanima, jer kontinuirane popravke, dogradnje, gradnje i povećanja kapaciteta komunalnih usluga ometaju svakodnevni život, a finansijska korist završava u premalom broju džepova tzv. elite, čiji ovakav sivi (ili crni) prihod nije oporezovan.
