politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Уводи се порез на елитне локације

Опорезивањем стварне новонастале тржишне вредности грађевинског земљишта, приход ће ићи локалним самоуправама
Неће више бити мућки са земљиштем: беорадски Врачар (Фото Д. Јевремовић)

Власник плаца на Врачару вредног два милиона евра, убудуће би на ту непокретност могао да плаћа годишњи порез и до 8.000 евра.

Ова новост у опорезивању резултат је укидања накнаде за коришћење грађевинског земљишта и њене интеграције у порез на имовину, прописане новим Законом о планирању и изградњи.

Промена се ипак неће догодити преко ноћи. Небојша Јањић, помоћник министра животне средине и просторног планирања, каже за „Политику” да ће постојати прелазни период од око три године за успостављање новог система наплате, а плаћање пореза биће увођено постепено.

Тренутно представници Министарства финансија и Министарства животне средине и просторног планирања раде на измени закона о порезу на имовину.

– Најпре морамо да дефинишемо модел на основу кога ће Пореска управа одређивати стварну тржишну вредност грађевинског земљишта и на основу тога реалну пореску основицу – каже Јањић.

Према досадашњој пракси, власник куће од 100 метара квадратних на луксузној локацији на Врачару не плаћа порез на имовину за земљиште. Овај намет се тренутно убира само за плацеве веће од десет ари, а поменута кућа заузима пет ари. Њен власник је, дакле, ослобођен пореза на земљиште и накнаде за његово коришћење, а кроз разне амортизације на основу старости објеката и броја чланова домаћинства плаћа занемарљив порез на имовину.

– Урбанистичким планом је на том плацу предвиђена изградња шестоспратнице. Држава, међутим, нема инструмент да натера власника да стави земљиште у промет, већ се тиме спекулише и објекат се продаје за два милиона евра. Та сума се не постиже на основу вредности куће, већ на основу плаца. Власник парцеле у новосаграђеном објекту добија 40 одсто простора у новој згради – објаснио је Јањић.

То аутоматски доводи до повећања цене квадратног метра стана у том објекту, јер у Београду земљиште учествује са 30 до 40 одсто у цени некретнине.

Опорезивањем стварне новонастале тржишне вредности грађевинског земљишта, према речима нашег саговорника, биће увећани приходи локалних самоуправа, јер ће се новац од тог намета сливати у њихове касе. Осим тога, овакав порез на имовину треба да стимулише власнике земљишта да парцеле приведу намени, а не да их држе ван тржишта.


М. Авакумовић
[објављено: 07/11/2009]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови




Лука остаје у центру Београда

Разговор недеље: Мирко Цветковић, премијер
Телеком треба продати ове године

„Бананица” оглашавала продају бесплатних акција, зарађивала на говорним аутоматима

„Набуко” враћа „Јужни ток” на почетак

Шеф ради прековремено, портир га мрзи

Гориво никад скупље

Новац се опере пре берзе

„Фијат” већ уморио раднике „Заставе”

Држава крива за тајкунизацију

Станови полицајцима, дугови Русима

Скривени мираз могао би да потопи НИС

Фискална правила против трикова власти

Опоравак „Јата” на крилима кредита

Лажне чоколаде у оригиналној „бамби” амбалажи

Џејсон Вујић, историчар, аутор књиге „Југо – успон и пад најгорег аута у историји”
Комунистички ауто у Регановој Америци

Србија разговара
Поклања ли се земљиште приватизованим предузећима

Последњи велики пројекат СФРЈ

„Бели шенген” и отворено небо преполовили цене

Србија затире своје сточарство

Депоније као електране