Дедиње: цену земљишта диктира могућност експлоатације плаца (Фото Д. Ћирков)

Грађани који су на рачун старости куће или бројне породице плаћали мали порез, од следеће године могу да забораве на ту повластицу. После измена закона о порезу на имовину, неке од привилегија ће највероватније бити укинуте, а неке преполовљене. Ту није крај изненађењима. Од 2011. године порез на грађевинско земљиште неће више плаћати само власници плацева површине веће од 10 ари, већ сви без изузетка. Јер, укида се накнада за коришћење грађевинског земљишта, која се плаћа кроз уплатницу београдског „Инфостана”, и интегрише у порез на имовину.

Министарство финансија још нема званичан став колико ће износити коначна умањења. Члан радне групе која припрема измену закона при том министарству каже да је бесмислено власницима кућа саграђених пре три или четири деценије амортизовати порез на основу старости до 70 одсто њене процењене вредности .

– Треба бити реалан. Не деградира се толико вредност неког објекта протоком одређеног броја година. Често се испостави да су старији објекти квалитетније зидани од нових. Осим тога, у купопродајним трансакцијама распон цена између ове две врсте непокретности није велики – наводи саговорник из Министарства финансија који је желео да остане анониман. Имајући то у виду, чланови радне групе из невладиног сектора предлажу да амортизација по основу старости буде сведена на 30 или 40 одсто.

Оно што је такође било неправедно и мимо праксе у свету јесте могућност смањења пореске основице на бази броја чланова домаћинства. Тако, на пример, власник виле на Дедињу вредне милион евра, на основу тога што у њој живи са породицом добија опрост и до 70 одсто и плаћа порез на свега 300.000 евра.

– Зашто бисмо некоме ко има вредну имовину омогућавали да плаћа мали порез. То је приход локалних самоуправа. Градови могу да спусте пореску стопу ако имају довољно новца. Немамо ништа против. Али, у закону мора да се отвори простор да порез буде правично разрезан и лакше наплатив – наводе у Министарству финансија.

Саговорници „Политике” из невладиног сектора су у радној верзији закона предложили потпуно укидање дела пореског кредита који се односи на чланове породице (10 одсто за сваког понаособ). На пример, за власника стана који на конто тога има ослобађање од 40 одсто утврђене пореске обавезе, ослобађање не би било у потпуности укинуто, али би било знатно умањено.

Постоји предлог и да порески кредит буде изражен у апсолутном износу.

– Прелазак на нови систем наплате биће постепен. Нећемо дозволити да грађани следеће године плаћају дупло већи порез – наглашава саговорник из Министарства.

У другој фази, од 2011. године укида се накнада за коришћење грађевинског земљишта и потпуно се уклапа са порезом на имовину. О томе како ће се опорезивати грађевинско земљиште, биће утврђено тек када се анализирају ефекти измена у домену ослобађања које ће бити применљиве од следеће године.

Једна од могућности јесте примена закона у пракси англосаконских земаља, према којој сви који имају уџерице на атрактивним локацијама плаћају порез на основу степена могуће изграђености. То значи да ако неко има кућу од 50 метара квадратних на плацу од пет ари на коме је предвиђена градња зграде од 400 квадрата плаћа порез као да његовом поседу постоји та вишеспратница.

Друга варијаната, о којој размишљају писци новог закона о порезу на имовину јесте да намет на грађевинско земљиште који ће се стопити са порезом на имовину буде обрачунаван према просечној прометној вредности земљишта. Мада и цену грађевинског земљишта диктира управо могућност експлоатације плаца.

У Министарству животне средине и просторног планирања појашњавају да није реч ни о каквом увођењу пореза на грађевинско земљиште које се налази на екстра локацијама. Намера тог министарства које је укинуло накнаду за коришћење грађевинског земљишта и предложило да се она интегрише у порез на имовину, била је да се изједначе грађани приликом плаћања пореза, будући да су на то до сада обавезивани само власници плацева већих од 10 ари.

– Колики ће порез грађани плаћати на грађевинско земљиште, зависи од вредности земљишта. Пореску стопу ће прописати локална самоуправа – наводи наш саговорник из Министарства животне средине и просторног планирања.

Досадашња накнада за коришћење грађевинског земљишта, каже „Политикин” саговорник, није била ни у каквој корелацији са стварном вредности земљишта. Висине су креирале локалне самоуправе, а износи су се разликовали од града до града. Цене су се разликовале и до пет-шест пута у два суседна места.

Илустрације ради, годишња дажбина на име накнаде за коришћење грађевинског земљишта на Врачару износи око 1.700 динара, а у центру Палилуле 1.608 динара.