Влада ће већ сутра, након потписивања уговора о преузимању са „Ју-Ес стилом”, на основу анализе о производњи челика у свету, почети да тражи потенцијалне стратешке партнере за Железару у Смедереву. Већ се спомиње да ће се српски државни званичници обратити произвођачима из Кине, Русије, Индије и Украјине. Као потенцијалног стратешког партнера многи виде индијски „Митал” који већ има производњу у региону (Зеница).

Економиста Мирослав Здравковић сматра да би идеалне стратешке партнере за железару, после одласка америчког „Ју-Ес стила”, влада требало би да тражи у Италији и Немачкој. То би, према његовим речима, Србији отворило приступ тамошњим тржиштима. Италијани, који су иначе 11. на листи највећих светских извозника гвожђа и челика, тиме би још могли да испрате производни програм „Фијата”, напомиње Здравковић.

– Те две земље су нам, прво, географски најближе, а друго, то су наши највећи спољнотрговински партнери – објаснио је Здравковић свој став. Немачка је, иначе, друга на листи светских извозника гвожђа и челика.

Други круг би чиниле компаније из Кине, Јапана, Републике Кореје или Руске Федерације, као велики извозници, додаје наш саговорник. „Њима би Србија била одскочна даска за суседна тржишта, уколико их већ не снабдевају директно”, објашњава.

– И велики увозници челика могли би да буду прихватљиви, јер је на тим тржиштима највећа тражња, па би из тих земаља били пожељни и мањи произвођачи уколико гарантују приступ овим тржиштима. У тој групи земаља налази се и Турска као велики нето увозник. Вредност увоза ове земље је десет пута већа од вредности извоза гвожђа и челика из Србије – каже Здравковић.

Наша земља се, на пример, крајем 2010. године поприлично добро котирала и била је на 45. месту на листи највећих светских извозника гвожђа и челика.