Комисија за хартије од вредности требало би да постане истински независна институција на финансијском и тржишту капитала, попут Народне банке која тај статус има у монетарном систему, а за свој рад би одговарала искључиво Народној скупштини. То значи да више не би била под надзором Министарства финансија, да има финансијску независност од својих изворних прихода, а на њене одлуке они који се сматрају оштећенима могу да уложе жалбе судовима, али тек након коначног решења. Уз то, чланови Комисије би уживали имунитет, што би им омогућило да одоле разним врстама притисака.

Ово је једна од новина предвиђених Нацртом закона о хартијама од вредности и другим финансијским инструментима, чијој изради је пресудно помогла Америчка агенција за за међународни развој (USAID).

Од 314 одредби актуелног Закона о тржишту вредносних хартија 210 је ревидирано, или изостављено, а донете су 104 нове ставке како би тај акт био усклађен са комунитарним правом ЕУ и принципима међународне асоцијације регулаторних тела на финансијским и тржиштима капитала (IOSCO).

Нацрт закона, како је јуче на округлом столу одржаном у Београду рекао Роберт Страхота, представник USAID-а и један од аутора, уважио је актуелно стање и степен развоја финансијског тржишта у Србији, а уколико буде усвојен то ће значити знатно усклађивање регулативе што је предуслов за чланство у ЕУ.

По његовим речима, на берзи би требало да се нађу искључиво предузећа чијим акцијама се тргује, што значи око 200 фирми, а не 1.700, колико их је сада силом закона, при чему се око 700 ниједном није појавило на тржишту, а већина само повремено.

То би омогућило да 35 ревизорских фирми и око 200 овлашћених ревизора могу редовно да прате финансијско пословање емитената који ће бити у обавези да редовно информишу инвестициону јавност.

Уз проширење овлашћења и активности Комисије као регулатора тржишта, то тело губи ингеренције као регулатор привредних друштава, односно њихов микроменаџер, који се меша у унутрашње односе у акционарским предузећима. То конкретно значи да Комисија више не би два пута годишње надзирала законитост пословања учесника на тржишту, већ би процењивала ризик улагања, што се посебно предвиђа IOSCO принципима. Уз то, Комисија би убудуће требало да регулише јавне понуде и секундарни промет, ради заштите интереса инвеститора, али се не би бавила процедурама издавања вредносних папира, о чему би требало да одлучује управа предузећа и Централни регистар.

Једна од новина јесте и увођење обавезе периодичног извештавања за сва јавна друштва чијим акцијама се тргује на берзи. Таква обавеза је важила само за листирана предузећа, а убудуће би све берзанске фирме биле обавезне да објављују годишње (до краја априла наредне године), полугодишње, периодичне и текуће извештаје. То би требало да олакша инвеститорима доношење инвестиционих одлука о продаји или куповини акција, односно да допринесе смањењу ризика улагања.

Према речима Страхоте, секундарно трговање (препродаја хартија) убудуће би могло да се обавља и ван берзе, без јавне понуде, али би се таква трансакција морала наћи у систему трговања на берзи, како би сви тржишни учесници били упознати с ценом.

То се односи и на листиране хартије од вредности које приватна лица могу међусобно препродавати.

Нацртом закона, међутим, предвиђају се оштре казне за разне врсте забрањеног понашања. Пре свега злоупотребу инсајдерских информација, а с циљем да се обезбеди равноправност свих учесника у трговању.

Интересантна новина из Нацрта закона, који би, како очекује председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац, требало да буде усвојен до краја ове године, јесте и то што инвестиционе јединице фондова постају „финансијски инструменти”, што значи да морају ући у регулативу која се бави спречавањем превара и инсајдерске трговине. У одређеној мери ограничава се и постојећа обавеза да се све хартије морају „превести” у електронски облик, односно дематеријализовати, како би могле да се укључе у Централни регистар. Јер, према регулативи ЕУ, закон не може да пропише обавезну дематеријализацију зато што неке хартије могу бити одштампане на папиру.

У Нацрту закона је предвиђено да сва обавештења могу бити електронска, што значи да су новински огласи дозвољени, али нису обавезни, што ће сигурно додатно погоршати материјални статус штампаних медија.

В. Арсенић

---------------------------------------------

Устав брани својину

Будућа независна позиција Комисије за хартије од вредности проистиче из Устава, који штити својину и спречава шпекулације које могу нанети штету власницима и угрозити равноправност свих учесника на тржишту, рекао је Милко Штимац у разговору с новинарима.

„Комисија има могућност да ако установи да је нека трансакција нерегуларна, њено извршење замрзне – да поништи трансакцију и спречи да новац и хартије од вредности пређу с рачуна продавца на рачун купца.” То би се спроводило у сарадњи са другим институцијама, Народном банком Србије, као и органима правосуђа.