Преко Лознице до Новог Сада

Таман што је потписан руски кредит за модернизацију српске железнице, на чијих 800 милиона долара се чекало четири године, надлежни у Србији сетили су се да би требало променити приоритете. Драгољуб Симоновић, директор „Железница Србије”, предлаже да се новац намењен за завршетак пруге Ваљево–Лозница преусмери на Коридор 10, односно завршетак пруге Стара Пазова – Нови Сад. У томе га је подржао министар финансија Млађан Динкић, али не и ресорни министар за саобраћај Милутин Мркоњић.

Симоновић сматра да не треба развлачити паре од кредита за железницу, већ их сконцентрисати на Коридор 10 и део пруге Београд–Бар кроз Србију. По њену би међу приоритетима требало да буде обнова пруге од Стара Пазове до Новог Сада и изградња другог колосека, како би возови на том делу могли да развију брзину од 120 до 160 километра. 

Процењена вредност радова је око 360 милиона евра. Реч је о деоници од око 40 километара за коју је урађен идејни пројекат, али још није прошао ревизију. Главни пројекат тек треба да буде урађен.

– Боље је завршити једну целину, када већ улажемо толике паре. Морамо да омогућимо да воз од Београда до Новог Сада стигне за 45 минута, а не да од Старе Пазове до Новог Сада  иде 60 километара на сат. Отворено сам рекао да се не слажем да 300 милиона евра оде на завршетак пруге Ваљево–Лозница, што не значи да сам против те пруге, али она неће бити приоритет. Русима је свеједно који ће део финансирати и потврдили су нам да замена пројекта неће утицати на реализацију кредита – каже Симоновић.

Милутин Мркоњић, министар саобраћаја, истиче, међутим, да ће замена пројеката успорити реализацију тог аранжмана и да мора да се поштује Мастер план развоја саобраћаја Србије који је договорен са Европском унијом.

– Подсећам све оне који говоре о томе, а пре свега људе са железнице, који би требало да науче шта је то развој железнице, да постоји Мастер план саобраћаја до 2027. године – нагласио је Мркоњић додајући да нисмо само ми у питању, већ и ЕУ која је финансирала израду Мастер плана.

– Управо захваљујући неспособности „Железница Србије” да направи пројектну документацију, ми смо једва саставили листу и ових пројеката које смо најзад успели да убацимо у програм – казао је Мркоњић

Он је казао да је Коридор 10 пројекат број један, али да је планом предвиђен и завршетак пруге Ваљево – Лозница, која је део Јужне балканске трансверзале, која једино на том делу није завршена. – Свака деоница носи нове две године померања, а то значи одлагање целог овог пакета за наредних пар година. Нисам спреман у томе да учествујем, али сам спреман да браним овај Мастер план, изричит је Мркоњић.

Он саветује људима у „Железници Србије”, који је сада воде, „да схвате да са њима ништа не почиње, већ да треба да наставе оно што је до сада започето”.

Министар саобраћаја је нагласио да ни ти раније договорени пројекти нису потпуно готови, осим шест деоница на Коридору 10 и да су Руси били у праву када су нам приговарали.

Пруга Ваљево–Лозница је, како је рекао, већ 100 година у разним програмима развоја железнице Србије, Југославије и Балкана. По њему је веома важна за теретни саобраћај.

– Никакве локалне ствари у питању – истакао је Мркоњић одговарајући на критике да је тај пројекат предвиђен само зато што је бивши директор „Железнице” из Ваљева.

Министар је казао да ће железнички Коридор 10 кроз Србију бити завршен до 2020. године, када ће на целој траси пруга бити двоколосечна, електрифицирана и мешовита за брзине возова преко 160 километара на сат и навео да је потребно уложити око 4,5 милијарди евра.

Иначе, за изградњу пруге Ваљево–Лозница у дужини од 68 километара потребно је 276 милиона евра. Ова пруга, са прекидима, гради се скоро читав век. Пројекти су завршени, а на делу трасе и експропријација је у току.

-------------------------------------------------

Чекајући руски кредит

Србија је затражила од Русије кредит од милијарду долара још 2008, а споразум о додели кредита потписан је у априлу 2010. Прва транша у висини од 200 милиона долара пуштена је такође 2010. и била је намењена попуњавању буџетског дефицита Србије. Осталих 800 милиона долара Русија је била спремна да пусти само за инфраструктурне пројекте, уз услов да наша земља достави пројекте, односно да докаже  техничко-економску оправданост. Дуго се чекало да „Железнице Србије” одреде приоритете. Пошто није постојао ниједан пројекат, две године је рађена пројектна документација без које руска страна није хтела да одобри новац.