Премијер Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је јуче да држава својом буџетском политиком и мерама, које је спроводила протеклих месеци, ни на који начин није утицала на слабљење курса динара.

НБС је, сматра, требало да предвиди да ће крајем године порасти потреба за куповином девиза и да јачим и благовременим интервенцијама стабилизује курс домаће валуте.

„Очекујем да НБС, као независна институција, али истовремено и партнер владе у креирању економске политике, доследно спроводи циљеве у оквиру монетарне политике, а не да њени представници изјавама пребацују одговорност за своје пропусте на владу”, рекао је Цветковић.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је, пак,јуче да ће централна банка „смирити” девизно тржиште минималним коришћењем девизних резерви и да ће тржиште само одлучити на ком нивоу ће бити курс динара. Да ли је у том смеру била јучерашња интервенција на девизном тржишту од 23 милиона евра, остаје да се види, али Јелашић сматра да би повећање тражње на основу већег обима динара и мање понуде девиза значило да девизно тржиште слободно функционише – да у мењачницама и банкама има довољно девиза и динара и да неће бити превеликих дневних „искакања”, која су много мања него пре годину дана.

Јелашић уверава, у изјави за наше новине, да НБС никада није рекла да није било координације са надлежним државним органима приликом конверзије државних девиза ради плаћања буџетских обавеза на крају прошле године.

Држава је морала, каже гувернер, да изврши буџетом планирана плаћања до 31. децембра, а пошто је ребаланс буџета усвојен тек 29. децембра, било је јасно да ће се све то обавити у преостала три прошлогодишња дана. Још почетком новембра 2009. са ММФ-ом је договорено да дефицит буџета за прошлу годину, уместо три, може да износи до 4,5 одсто БДП, што је ребалансом било и потврђено, тако да нико не може да каже да се није знало да ће држава на крају године имати потребу за повећаним плаћањима. А на то када је ребаланс усвојен, наравно, не утиче Народна банка.

У току 11 месеци прошле године, како истиче, држава је буџетски дефицит финансирала емитовањем својих трезорских записа, што је било неутрално по новчано и девизно тржиште, а у децембру је кроз своја плаћања буџетским корисницима „упумпала” у систем 12 милијарди динара, углавном последњих дана тог месеца. Наравно, додаје гувернер, да је НБС очекивала да ће то имати утицај на девизно тржиште и изражава чуђење како то нису очекивали и други. За кога је сада тај утицај „изненађење”, како се данима повлачи по медијима кроз изјаве „експерата” за курс.

– Народна банка је реаговала, као што реагује и данас, не да би фиксирала курс на неком нивоу, већ да би стабилизовала девизно тржиште уз минимално трошење девизних резерви. Не могу да прогнозирам да ли ћемо бити принуђени да у том циљу продамо више од 120 милиона евра, што је, грубо, противвредност за поменутих 12 милијарди динара. Категорија превентивне продаје или превентивне куповине девиза не постоји, иако добро звучи, али полази од претпоставке да неко има чаробну моћ да унапред зна ниво курса” рекао је Јелашић.

За разлику од гувернера, сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић оценио је да курс домаће валуте није реалан и да је добро да динар наставља да губи на својој вредности, јер ће се тако давати више простора реалном сектору – производњи и извозу.

Он је упозорио да је девизни курс домаће валуте „заиста нереалан”, јер не почива на реалном утемељењу, односно конкурентској снази домаће привреде, извозним и производним перформансама.

Ђоговић је истакао да су до сада углавном, и путем девизног курса, били стимулисани увозници и дужници, односно превасходно услужни сектор. Он је оценио да се може рачунати да у 2010. године дође до даљег проклизавања динара, додајући да од креатора политике у НБС и њеног сагласја са владом, зависи када и у ком обиму.

Ђоговић је нагласио и да мере главних актера на тржишту – НБС и владе морају бити синхронизоване, јер су управо они својим мерама условљавали апресирани девизни курс.

Министар трговине Слободан Милосављевић оценио једа промене курса неће много утицати на корекције цена, јер зато нема економских, односно трошковних разлога.Он је рекао да флуктуације курса у границама од један до два одсто нису толико релевантне, да би дошло до неког ланчаног повећања цена.

Ништа спектакуларно се на сегменту цена није десило већ седам-осам месеци. Имамо потпуно стабилне цене, прошлу годину смо завршили са инфлацијом, нешто већом од седам одсто, што је у оквиру макроекономских пројекција за 2009. годину, рекао је министар.

„Ја сам оптимиста и верујем да ћемо у овог години имати исти, или чак нешто нижи ниво цена на годишњем нивоу, а све остало је психолошки утицај, за који верујем да овога пута неће допринети покретању ценовне спирале, као што се у прошлости догађало”, указао је Милосављевић.

Б. Думић и Танјуг

-------------------------------------------------------

Гувернер на насловној страни „Политике” у протеклој години

– Нећу да угађам извозним маговима (17. јануара )

– У кризном пакету владе и кредити грађана (29. јануара)

– Неизбежан ребаланс буџета (20. фебруара)

– ММФ изговор за непопуларне мере (24. марта)

– Европа ће помоћи Србији (16. маја )

– Пара има, али нема поверења у привреду (27. маја )

– Зашто поново чекамо ММФ (20. јуна)

– Гувернер Јелашић исправља Цветковића (26. јуна )

– На седницама владе ћуте, пред новинарима критикују (14. јула)

– Гувернер НБС наљутио привреднике (9. децембра )

– Држава и привреда не могу да бране фиксни курс (11. децембра)