Економија
Привредници: не спавамо ноћима
Мере владе за излазак из кризе добре, али недовољне, оцењују представници бизниса. – Презадужени смо до гуше, кажу крупни капиталисти и траже да се део новца ослободи из обавезне резерве коју држи НБС
Има много предузећа у Србији за које би влада требало да доплати да би их неко купио, казао је прексиноћ Миодраг Костић, власник „МК комерца”, учествујући у дискусији на „Копаоник бизнис форуму”. Претходно су се Костић, Слободан Петровић („Салфорд”), Бранислав Грујић (ПСП „Фарман”) и Зоран Дракулић „Поинт група”) коментаришући мере које је влада предложила сложили у једном – „оне су добре, али недовољне”. Овим речима је свако од њих започињао своје излагање пред окупљеним економистима, представницима власти, колегама привредницима и банкарима.
Одговарајући на питање из публике, шта би они посаветовали владу, из којих средстава да обезбеде веће субвенције привреди, привредници нису били баш конкретни. Уместо одговора, Зоран Дракулић се пожалио окупљенима:
– У Србији постоје мала и средња предузећа којима су кредити готово недоступни због лошег рејтинга које имају у банкама. И велике фирме су се такође презадужиле. Не заборавите да смо у претходних неколико година купили предузећа у којима се није улагало ко зна колико, у којима је опрема стара по неколико деценија... Све смо то заложили и презадужили се... Знате, у новинама се пише како тајкуни возе јахте и уживају, а ми не спавамо ноћима. Презадужени смо до гуше – пожалио се Дракулић.
Он сматра да они који пуне буџет имају ваљда права да у кризним временима учествују и у његовом трошењу.
– Нормално је да смо спреми да дамо држави наша предузећа уколико не успемо да вратимо дугове – обећао је Дракулић.
Он је напоменуо да субвенционисани кредити сада више коштају него прошле године, јер су камате веће. Зато он предлаже да се додатна средства обезбеде ослобађањем средства из обавезних резерви банака које стоје у НБС, које су и даље високе. Дракулић није пропустио прилику ни да се пожали због курсних разлика које привредницима крње профит.
– Дајте нам бар да билансе водимо у еврима, кад већ губимо због курсних разлика – затражио је први човек „Поинт групе”.
Слободан Петровић, испред инвестиционог фонда „Салфорд” изложио је своју муку. Будући да у оквиру овог фонда послује неколико млекара, Петровић је истакао да су земље у окружењу за субвенционисање пољопривреде потрошиле три до пет пута више новца него Србија.
Миодраг Костић, власник „МК комерца”, такође сматра да влада додатан новац за помоћ привреди може да обезбеди ослобађањем средстава из обавезних резерви банака, али и завршавањем процеса приватизације.
– Годинама се дизала прашина због тога што су шећеране продате за три евра. Морам да подсетим да су те шећеране имале 30 милиона дуга, а да су данас велики извозници. Постоје многа предузећа у Србији чији би радници сада радо пристали да фирму продају и за евро, али нико неће да их купи – уверен је Костић.
У панелу на коме су учествовали страни инвеститори, а који се одржавао свега неколико сати пре поноћи, Ернст Боде, директор компаније „Месер” упозорио је да је једна од великих препрека обимна бирократија.
– Прошле недеље сам изгубио два дана, чекајући у реду по пет сати само да би оверио два потписа. Не може тако да се послује. Такође, најмање два пута недељно путујем преко границе и исто толико пута, признајем, кршим закон, јер се као странац не пријављујем полицији да бих сваки пут при уласку добио такозвани бели картон. Такве ствари привредницима компликују живот – поверио се Боде.
Последњи коментари
@"Nikola Djordjević": Ако сте Ви Никола Ђорђевић, бивши генерални директор МПИ и Житомлина, а претпостављам да јесте, пошто помињете "Клас", онда знам о којем се човеку ради, а и Ви знате мене, управника београдског силоса "4 јули", те велим да је то тачно и дајем Вам за право што се "Класа" тиче и Вашег става по питању закључавања акција садашњег власника те, једне од фирми бившег МПИ, али и друге, Житомлина. Као и "Делте" и других великих приватних компанија у чему делим Ваше мишљење. И у низу интересантних коментара овде провлачи се становиште да власници на Копаонику почели да богораде, зна се зашто али не знам коме(?)о немогућности даљег пословања без потпоре државе. А шта са њиховим пословањем има држава? Осим да јој плате њено, да раде и намирују порезе. А радници? Конкретно, Дракулић је од 990 радника у Житомлину број свео на мање од 100! Има још примера.Кад је текст већ насловљен ноћим морама, није их произвела држава, већ власници. На крају, нека изађу на берзу, па да видимо?
Drage kolege privrednici, mozda ce se neko od vas naljutiti ali ne mogu da odolim a da vam ne napisem komentar. Rekla bih vam to I licno ali sada ste prezauzeti i suvise ste se visoko vinuli da bi se obazirali na misljenja starih prijaelja. Nikada niste poslovali na konkurentskom trzistu i ne znate da rukovodite kapitalom. Za vreme prethodne vlasti stekli ste bogatstvo najvise na inflaciji I manipulacijama kreditima i povlasticama koje su vam omogucili pojedinci iz tadasnje vlasti. Kapitalizovali ste svoje bogatstvo posle smene vlasti finansirajuci partije da bi obezbedili politicki uticaj I kupovali bez para I dinara bez plana I programa preduzaca i imovinu koju ste posle preprodavali za mnogo vece pare i iz toga placali kupoprodajnu cenu. Sada kada vise para u budzetu nema a vi niste uloozili nista ni dok je bilo, obzirom da kukate da ste se prezaduzili, to znaci da ste totalni diletanti. Svetska kriza koja nema veza sa nama ipak sprecava strance da daju pozajmice i donacije drzavi koje su se prelivale u vase dzepove pa se vidi da niste sposobni cak ni ono sto vam je poklonjeno da odrzite. jedina prava primedba je dosla od pretstavnika nemacke firme MESER jer oni su jedini platili ono sto su kupili i njihova firma u Srbiji za razliku od vasih, dobro radi. On se jedini zali na objektivne teskoce poslovanja a to je ogromna skupa i neefikasna administracija koja pije krv mozda cak I vise nego vi ovom narodu
@"Ljiljana Tatić":Па ето, госпођо Татић, по ко зна који пут се показује и доказује старо правило: ко је способан "да се снађе", обично му мањка друга страна, да бар одржи стечено. А онај ко још и врати зајмове и унапреди иметак, важи за правог привредника у свету непатвореног бизниса. Међутим, овде је ствар, ако дозволите, у нечем комплекснијем. А то је да ни наводно стечено није заправо њихово. Власник над имовином се постаје тек онда, када се врате сви дугови. То је право власништво. Иначе, слажем се са Вама да не знају да раде у конкуренцији, већина ради највише на "часну реч" и на исплате са задршком и изврдавањем обавеза. Управо се спремам да једног сличног, "туристичко-угоститељског посленика" и "бродовласника" најурим из свог пословног простора. Припада тој групи људи. Те, рачунам овако:ни крупнима не предстоје бољи дани као ни овоме мом сиротану, који управо продаје стан да би задржао свој расипнички "имиџ" јер много воли леп и луксузан живот. Крај таквим "привредницима" је ту.
