Од нашег специјалног извештача

Марибор, маја – Купујући за десет милиона евра 55,1 одсто државног пакета акција у крагујевачкој Креди банци почетком овог пролећа отпочели смо реализацију нове пословне политике – да пређемо садашње регионалне границе и упустимо се у утакмицу са јаком конкуренцијом на све перспективнијем српском тржишту.

Али то никако не значи да у Србију идемо да би правили губитке. Нипошто.

Профит има своју неумитну логику, а то подразумева да се и рад те наше најновије аквизиције мора прилагодити стандардима, који важе за цео систем, а у оквиру тога следује и преиспитивање садашњег броја запослених у Креди банци, рекао је председник управе Нове кредитне банке у Марибору, Матјаж Ковачич, групи српских новинара који су ових дана посетили ту, другу по снази, словеначку банку не би ли се на лицу места осведочили о плановима тог новог „играча” на нашем терену.

– Не бих волео да се наш први сусрет претвори у образлагање и објашњавање наше намере да до краја ове године садашњих 719 запослених у Креди банци сведемо на око 400. Та банка, једноставно, има превелики број запослених. Она и буквално ради само за плате. Због тога и губици. Ми са 1.456 запослених правимо више од 5,7 милијарди, а Креди банка свега 20 милиона евра”, доказивао је Ковачич своју, али и одлучност управе да рационализује број запослених.

Трошкови радне снаге у Словенији су око 55 одсто, а у Креди банци и преко сто процената. Нема те банке, тврди саговорник, која може да опстане на тржишту с таквим издацима.

На прилично скромном списку прекобројних налази се 71 радник. Tу су углавном добровољци и они који су „зрели за пензију”. Остали ће кренути по правилима из колективног уговора.

Андреј Плос, члан управе НКБМ, каже да одлука о доласку на тржиште Србије није донета преко ноћи. Дуго се испитивао терен и тражила погодна банка која ће им омогућити ваљану улазницу за тржиште које је у успону. У Србији, по његовом мишљењу, најјача банка има свега десетак процената тржишног удела. Има, дакле, простора и за нове банке.

Осим тога Србија у извозу прави свега петину, а Словенија више од 70 одсто бруто домаћег производа. Привреда Србије у приступању ЕУ мора да појача свој извозни темпо, а за тако нешто биће јој потребан капитал, па и онај који ће јој по најприхватљивијим условима понудити и НКБМ.

И Ковачичу и Плосу савршено је јасно да их у Србији не чекају мед и млеко. Новац је скуп и тешко га је „продати”, не само због високих камата, већ и зато што је велики број потенцијалних клијената у веома тешкој беспарици.

Мања Скернишак, такође члан управе, најављује увођење нових „комплекснијих банкарских производа”. На питање, шта то конкретно значи, Скернишак одговара да ће у почетку покушати да свој посао прошире са пословним пријатељима, словеначким фирмама с којима већ раде у Србији и којима су већ одобрили 80 милиона евра зајмова. Веома се озбиљно разматрају и могућности пројектног финансирања сваког посла који може партнерима да донесе зараду. Поготово у извозу.

Креди банка тренутно има стотинак пословница и филијала у више од 50 места у Србији, али их, рецимо, уопште нема у Војводини. Плос каже да ће се под лупу новог руководства банке ставити и регионална мрежа пословних јединица. Неке ће бити угашене, али друге отворене. Циљ је да Креди банка најкасније за пет година достигне око 300 милиона евра укупног прихода, а да крајем 2011. или током 2012. изађе из зоне губитака.

Улазница за наше тржиште је доста скупа, оценили су саговорници српских новинара, али повратка назад – нема. Не долазе да би се вратили необављена посла. Отуда и уверење да ће за неколико година у број запослених, којих је сада по свим мерилима, превише, опет почети да расте.

----------------------------------------------

Долазе привредници

Као један од најбољих начина за прављење бизниса, Мања Скернишак је за крај маја најавила долазак у Србију 70 њихових најбољих клијената из Словеније. Они ће боравити у Београду и Крагујевцу и сусрести се са свим заинтересованим пословним људима у Србији. Добро познавање људи веома често је, каже, много важнија чињеница него уговори.

Слободан Костић