Пропадају фабрике уља

Сомбор – Радници „Витала” из Врбаса и „Сунца” у Сомбору, фабрика које производе јестиво уље, својом упорношћу, како-тако су се изборили да им власник ове две фабрике, и још десетак које углавном производе храну, уместо у три, отпремнине исплати у целости и нешто увећане. Тако ће већина од 204 радника, који одлазе „својом вољом” из Пецонијевих фабрика, узети на име отпремнина по 180 евра по години стажа, а затим ће остати без посла и пријавити се као незапослени Националној служби за запошљавање.

Две некада успешне фабрике постале су нерентабилне, неколико месеци пошто је постао власник ових фабрика српски бизнисмен Предраг Ранковић Пецони и његова Компанија „Инвеј”, за коју радници, који су данима штрајковали да би се изборили за своја права, и не знају где се налази и да ли уопште и постоји. Још, почетком октобра када су започели протести најпре у фабрици а затим и на улици, Славко Влаисављевић, из Синдиката „Независност”, тврдио је да „Витал” и „Сунце”, две фабрике уља, враћају кредите које је компанија „Инвеј” узимала, па је тако, како сазнајемо, Пецони, као власник и председник УО, већ дао налог скупштини акционара да се отплати кредит у висини од осам милиона динара, које је његова компанија „Инвеј” узела ради „проширења производње”. Тако, отплаћујући кредите за компанију о којој запослени радници не само у „Виталу” и „Сунцу”, већ и у „Медели”, ништа не знају, губи се финансијска снага ове две некада успешне фабрике, а власник то надокнађује отпуштањем радника, па тако сада у свих петнаестак фабрика Предрага Ранковића, у којима је радило и по хиљаду радника, ради мање од 400 запослених. Фабрике овог бизнисмена пропадају, како тврде радници, а новац који се заради од продаје не остаје ни Сомбору ни Врбасу, већ одлази из ових градова, у којима је већ по петнаестак хиљада незапослених.

Радници, готово од летос незадовољни понашањем власника „Инвеја”, чије је седиште у Земуну, започели су обуставе и штрајкове, због намере да се отпусти велики број радника, а затим су, како тврде, започела разна шиканирања и притисци. Најпре је педесетак радника из Сомбора послато у „Врбас”, којима власник није дао да било шта раде, а неки радници су премештени у Сомбор из Врбаса. За, овакав „трансфер”, оправдање је било да су потребни ради повећања обима посла, а у ствари, Пецони је почео да пресељава и део опреме из сомборске фабрике уља, а како су се шириле гласине које су постале стварност, да следе откази, започели су штрајкови. Запослени нису могли ништа да учине, јер догађања, како кажу, није пратила и држава, без обзира на то што је реч о приватном власништву, али су се ових дана изборили да бар добију отпремнине у целости, а не у три рате, као што им је власник нудио, али то не сматрају „победом”.Они тврде да ће сада покренути поступак да се утврде и велике малверзације које су чињене у пословању ових али и неких других власника.– Како смо до сада само варани, а како је отказ био ту, изборили смо се да одмах у целости примимо отпремнине, јер у противном примили бисмо једну рату, а за другу и трећу би се свакако вукли по судовима – каже један од радника који је потписао да „добровољно” одлази из предузећа.

Како, према тврдњи запослених, две фабрике уља у Србији пропадају, Србија ће вероватно за кратко време остати без производње уља. Штрајкачи тврде и да ове године „Инвеј” није купио довољно потребне количине сунцокрета, што говори да ће се све мање производити јестиво уље. Фабрика у Врбасу ће, како-тако опстати са смањеним бројем запослених, али она у Сомбору сигурно се затвара, а уместо уља и масти тамо ће се производити чоколадице и разни кондиторски производи, јер се већ, како сазнајемо, одавно преговара са једном италијанском фабриком слаткиша.