Економија

Пропадају фабрике уља

Предраг Ранковић Пецони, који је власник и две фабрике за производњу јестивог уља,драстично смањује број запослених, има намеру да смањи производњу у Врбасу, а у Сомбору да производи чоколадице

Од успешних до нерентабилних произвођача (Фото: Ј. Миловановић)

Сомбор – Радници „Витала” из Врбаса и „Сунца” у Сомбору, фабрика које производе јестиво уље, својом упорношћу, како-тако су се изборили да им власник ове две фабрике, и још десетак које углавном производе храну, уместо у три, отпремнине исплати у целости и нешто увећане. Тако ће већина од 204 радника, који одлазе „својом вољом” из Пецонијевих фабрика, узети на име отпремнина по 180 евра по години стажа, а затим ће остати без посла и пријавити се као незапослени Националној служби за запошљавање.

Две некада успешне фабрике постале су нерентабилне, неколико месеци пошто је постао власник ових фабрика српски бизнисмен Предраг Ранковић Пецони и његова Компанија „Инвеј”, за коју радници, који су данима штрајковали да би се изборили за своја права, и не знају где се налази и да ли уопште и постоји. Још, почетком октобра када су започели протести најпре у фабрици а затим и на улици, Славко Влаисављевић, из Синдиката „Независност”, тврдио је да „Витал” и „Сунце”, две фабрике уља, враћају кредите које је компанија „Инвеј” узимала, па је тако, како сазнајемо, Пецони, као власник и председник УО, већ дао налог скупштини акционара да се отплати кредит у висини од осам милиона динара, које је његова компанија „Инвеј” узела ради „проширења производње”. Тако, отплаћујући кредите за компанију о којој запослени радници не само у „Виталу” и „Сунцу”, већ и у „Медели”, ништа не знају, губи се финансијска снага ове две некада успешне фабрике, а власник то надокнађује отпуштањем радника, па тако сада у свих петнаестак фабрика Предрага Ранковића, у којима је радило и по хиљаду радника, ради мање од 400 запослених. Фабрике овог бизнисмена пропадају, како тврде радници, а новац који се заради од продаје не остаје ни Сомбору ни Врбасу, већ одлази из ових градова, у којима је већ по петнаестак хиљада незапослених.

Радници, готово од летос незадовољни понашањем власника „Инвеја”, чије је седиште у Земуну, започели су обуставе и штрајкове, због намере да се отпусти велики број радника, а затим су, како тврде, започела разна шиканирања и притисци. Најпре је педесетак радника из Сомбора послато у „Врбас”, којима власник није дао да било шта раде, а неки радници су премештени у Сомбор из Врбаса. За, овакав „трансфер”, оправдање је било да су потребни ради повећања обима посла, а у ствари, Пецони је почео да пресељава и део опреме из сомборске фабрике уља, а како су се шириле гласине које су постале стварност, да следе откази, започели су штрајкови. Запослени нису могли ништа да учине, јер догађања, како кажу, није пратила и држава, без обзира на то што је реч о приватном власништву, али су се ових дана изборили да бар добију отпремнине у целости, а не у три рате, као што им је власник нудио, али то не сматрају „победом”.Они тврде да ће сада покренути поступак да се утврде и велике малверзације које су чињене у пословању ових али и неких других власника.– Како смо до сада само варани, а како је отказ био ту, изборили смо се да одмах у целости примимо отпремнине, јер у противном примили бисмо једну рату, а за другу и трећу би се свакако вукли по судовима – каже један од радника који је потписао да „добровољно” одлази из предузећа.

Како, према тврдњи запослених, две фабрике уља у Србији пропадају, Србија ће вероватно за кратко време остати без производње уља. Штрајкачи тврде и да ове године „Инвеј” није купио довољно потребне количине сунцокрета, што говори да ће се све мање производити јестиво уље. Фабрика у Врбасу ће, како-тако опстати са смањеним бројем запослених, али она у Сомбору сигурно се затвара, а уместо уља и масти тамо ће се производити чоколадице и разни кондиторски производи, јер се већ, како сазнајемо, одавно преговара са једном италијанском фабриком слаткиша.

З. Зејнели
објављено: 01/12/2008

Последњи коментари

Posmatrac  | 01/12/2008 17:08

prvo, nije Invej uzeo kredit od 8 miliona dinara, vec pokusao da podigne 8 miliona eura od Alpha Banke AD Srbija; dalje, nije predsednik upvarnog odbora dao nalog skupstini akcionara da se kredit otplacuje, nego je upravni odbor Vitala AD i Sunca AD sazvao vanredne skupstine akcionara septembra/oktobra 2008 (detalji su javni u skladu sa Zakonom o Privrednim Drustvima i mogu se videti na sajtu Beogradske Berze, sekcija vesti). Na tim skupstinama je pokusao Invej da progura odluke da Vital i Sunce (mada je slicna prica letos bila i za Medelu Vrbas) budu jemci velikog kredita (640 miliona dinara ili oko 8 miliona eura). Kako je bilo mnogo nesaglasnih akcionara (opet u skladu sa pomenutim Zakonom, clan 444), Invej je verovatno shvatio da bi morao da velikom broju akcionara isplati akcije koje poseduju, te se jednostavno predstavnici Inveja nisu ni pojavili na skupstinama akcionara, cime je doslo do nedostatka kvoruma i otkaza istih. U celoj prici naravno stradaju radnici koji ni nemaju pojma da moraju da se izjasne kao nesaglasni akcionari najkasnije dan pred skupstinu inace mogu da se ''slikaju'' jer ce vrednosti njihovoh akcija da se neumito tope, ako preduzeca ovako lose posluju.
Poenta je u tome da nikoga u drzavi nije briga jer je u pitanju ''privatni sektor''. A koga treba da bude briga kad Srbija ostane bez ulja i pocne da uvozi isto, povecavajuci ionako veliki spoljnotrgovinski deficit? Upravu vodovoda ?!
Ne, nesto definitivno ovde u Srbiji ne valja. Svi znamo sta je to nesto. Niko prstom nece mrdnuti. Oboleli smo od kolektivne apatije. To mesetari i spekulanti i hoce, te zato Inveji, Monusi (opet Peconi, za neupucene), Delte ili MK Komerci i bujaju u ovoj nesrecnoj zemlji.

Aleksandar Mihailovic | 01/12/2008 18:58

Od poznatih i priznatih proizvodjaca jestivog ulja, mi cemo se pretvoriti u kupce i uvoznike. U cije ime smo "privatizacijom" dozvolili da se uvoznicima pravi posao, a i izvoznicima iz okruzenja? Koliko je takvih promasenih "privatizacija" i ko ce stetu da nadoknadi? Bratski, pola vlada i agencija, ali iz svog dzepa, a pola novi vlasnici.

JANKO PETRIC | 17/01/2009 12:58

istina je negde na sredini. niti on upropascava fabrike, niti su ti radnici toliko dobri i neophodni za proizvodnju. samo da ima ulja. zamislite da ga nema. nek se zove peconi ili ciconi, svejedno je, samo da ima ulja i da moze da se kupi. bice posla.