Дирекција за изградњу Лесковца и Урбанистички завод Београда без конкурса су ангажовали Републичку агенцију за просторно планирање да им уради просторни план и за то су платили 8, 1 милион динара.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србије, мисли да су дирекција и завод прекршили закон. „Према Закону о јавним набавкама за све послове вредније од 2, 9 милиона динара наручилац мора да распише тендер или прикупи бар три понуде. Једино уколико агенција има ексклузивно право да израђује просторне планове посао може да добије без тендера”, каже Ненадић.

Законом о планирању и изградњи тај ексклузивитет ипак јој не припада. Према Закону и Статуту агенције њен посао јесте: припрема, координација и праћење израде Просторног плана Србије, регионалног просторног плана, просторног плана подручја посебне намене, пружање стручне помоћи у изради планова…

Тек Изменом Закона о планирању и изградњи из марта 2011. године омогућено јој је да буде носилац израде просторних планова из надлежности Владе Србије. А то су просторни план Србије, регионални просторни план( са изузетком Београда и аутономне покрајине,) и просторни план подручја посебне намене. У Закону прецизно пише да агенција „по потреби може да израђује просторни план подручја посебне намене, који се финансира из других извора”. Просторни план Лесковца и регионални просторни план Београда су уговорени и урађени пре измена закона и свако нису планови за подручја посебне намене.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, сматра да Агенција као буџетска установа нема право на комерцијално пословање. А да би комерцијално пословала мора да буде предузеће са лиценцом.

„Ко ће да контролише израду планова и њихову усаглашеност са највишим планским актом просторним планом Србије, ако агенција учествује у изради планова. Њено је да прописује норме, спроводи процедуре, наручује програме за израду планова, контролише израду планова и пружа стручну помоћ у организационом смислу. Зато је основана. А свако учешће у изради планова води је у сукоб интереса”, наводи Бушатлија.

Драгана Стошић, директорка Дирекције за изградњу Лесковца, признаје да је требало расписати тендер за уговор вредан 4, 5 милиона динара колико су 2010. године исплатили агенцији за просторно планирање за консултантске услуге при изради просторног плана. Али пошто у то време није руководила овим јавним предузећем, каже не може да одговори зашто то није учињено.

Ипак, она претпоставља да је агенција за консултанта узета због стручности и што поседују већи број лиценцираних просторних планера из различитих области. „То је референтна кућа. Осим тога, директор Борислав Стојков је са нама сарађивао као консултант на изради генералног и просторног плана посебне намене инфраструктурног Коридора 10. Он добро познаје ово подручје које је специфично због своје разуђености”, објашњава Стошићева.

Урбанистички завод Београда се из сличних разлога одлучио за агенцију са којом је 15. марта прошле уговорио сарадњу на изради измена и допуна просторног плана административног подручја града Београда у износу од 3,6 милиона динара.

„Годинама имамо добру сарадњу са агенцијом, са којом смо сарађивали на Стратегији просторног развоја Републике, Стратегији социјалног становања, Стратегији  развоја града Београда. Између осталог, професор Стојков је био и методолог израде и основног Регионалног просторног плана административног подручја града Београда усвојеног 2004. Из свих тих разлога смо одабрали да са агенцијом на овом плану сарађујемо”, објашњава Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода.

Она наводи да је Београд са 1,7 милиона становника, око 330.000 хектара површине и 17 општина добио законску обавезу као и остале локалне самоуправе у Србији да у року од око две године усклади све своје просторне и урбанистичке планове са одредбама Закона и са Просторним планом Републике.

„То је огроман посао са ограниченим ресурсима и временом. Пошто је агенција радила Стратегију просторног развоја Србије одлучили смо да се обратимо њима ради методолошког и хијерархијског усаглашавања”, истиче Глигоријевићева.

Она тврди да Урбанистички завод није имао обавезу да спроводи поступак јавне набавке, јер је реч о две државне куће.

Борислав Стојков, директор агенције, одговарајући Бушатлији тврди да не постоје лиценце за израду просторних планова које се односе на фирме већ искључиво на појединце, одговорне планере.

Просторне планове Лесковца и Београда су, каже, радиле надлежне локалне институције, а агенција им је пружала стручну помоћ на њихов захтев.

„Напомињем да је још основним Законом агенцији било омогућено да пружа стручну помоћ за потребе израде планских докумената јединица локалне самоуправе, односно да учествује у њиховој изради. Агенција није у сукобу интереса, јер контролу усклађености планова локалне самоуправе са плановима вишег реда врши Министарство за животну средину, рударство и просторно планирање”, каже Стојков.

У ресорном Министарству животне средине и просторног планирања кажу да је Републичка агенција за просторно планирање самостална организација и није орган у саставу Министарства. Директора бира Влада Републике Србије и њој одговара за свој рад.

Маријана Авакумовић