Država i banke će ove godine u privredu „upumpati” dve milijarde evra kroz subvencionisane kredite za likvidnost, potrošnju i investicije, ali i preko dotiranih stambenih zajmova. Izraženo u dinarima, za taj program podrške je iz budžeta izdvojeno 3,54 milijarde dinara, dok će bankarski sektor plasirati 90 milijardi. Sve to ukoliko vlada na današnjoj sednici na predlog Ministarstva ekonomije usvoji program pomoći i četiri prateće uredbe.

– Cilj je da se smanji nelikvidnost, sačuvaju postojeća i eventualno otvore nova radna mesta – objasnio je na jučerašnjoj konferenciji za štampu Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije. – Nastavljamo sa primenom mera za ublažavanje ekonomske krize, kako bismo ostvarili blagi privredni rast. Procena Međunarodnog monetarnog fonda je da će on biti 1,5 odsto, dok je moja prognoza da će ekonomski rast biti oko dva odsto – uveren je Ćirić.

Za razliku od prošle godine kada je država subvencionisala pet odsto kamate na kredite namenjene za likvidnost, ovogodišnji program podrazumeva da država dotira četiri procenta. Maksimalni iznos kamate nije ograničen, jer će to ove godine umesto države učiniti tržište. Privrednici će tako moći da stanu u red za zajmove od 20.000 evra do osam milijardi evra za velika izvozna preduzeća. Rok otplate je godinu dana, a vlasnici firmi moraće, kao i lane, da se obavežu da neće otpuštati zaposlene.

– Nacionalna služba za zapošljavanje već je krenula u kontrolu po preduzećima kako bi ustanovila da li su se korisnici kredita pridržavali ove obaveze – istakao je Ćirić.

On je dodao da će država dotirati i dinarske kredite, koje će banke odobravati po maksimalnoj kamatnoj stopi od osam odsto. Odnosno, kamata će se računati tako što će se od referentne kamate Narodne banke Srbije (koja trenutno iznosi 9,5 procenata) oduzeti 1,5 odsto.

Osim kratkoročnih kredita za likvidnost, banke će odobravati i subvencionisane investicione kredite sa rokom otplate od tri do pet godina i počekom od godinu dana.

I ove godine građani će moći, uz pomoć države, po povoljnijim uslovima da kupe automobil, traktor, poljoprivredne mašine, nameštaj, ali i građevinski materijal, kućne aparate i mašine.

Nadležno ministarstvo obezbedilo je i dve milijarde dinara za nastavak programa subvencionisanih stambenih kredita za novogradnju.

Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, ponovio je da je cilj ovog programa da država građanima pomogne da dođu do krova nad glavom, ali i upošljavanje što većeg broja domaćih građevinskih firmi. Na pitanje „Politike” kog je investitora država prošle godine najviše subvencionisala, odnosno koje je preduzeće, od ukupno 900 odobrenih stanova, prodalo najviše nekretnina, Jović odgovara:

– Precizne podatke nemamo, ali nijedan investitor nije učestvovao sa više od 4,5 odsto u ukupnoj prodaji. I pravna i fizička lica su bili prodavci. Država je prošle godine umesto prvobitno planiranih 400 miliona dinara, izdvojila još dodatnih 350 miliona, što je više od očekivanog iznosa. Ove godine ta suma iznosi dve milijarde dinara – objasnio je Jović.

On je podsetio da uslovi za građane ostaju isti, pa će tako maksimalan iznos kredita biti 100.000 evra, kupac obezbeđuje minimalno učešće od pet odsto, država subvencioniše 20 procenata, dok banke obezbeđuju preostalih 75 odsto. Ti zajmovi su beskamatni sve do 31. oktobra 2012. godine.   

A. Nikolić

-------------------------------------------------------------

Nerealni zahtevi radnika iz Kuršumlije

Prema oceni državnog sekretara Nebojše Ćirića, svako ima pravo na štrajk, ali blokada magistralnog puta ne može da bude rešenje.

– Prošle godine radnicima „Kopaonika” iz Kuršumlije uplatili smo doprinose za zdravstveno osiguranje, stigao je i zahtev za povezivanje radnog staža. Moram da kažem da su ostali zahtevi nerealni, jer država po zakonu ne može da ih ispuni. Još nijednom preduzeću nisu otpisani dugovi, nerealno je tražiti od države da uloži 300–400 miliona evra u preduzeće koje nema nikakvu perspektivu. Ulažemo napore da nađemo strateškog investitora, zasad je jedna firma bila zainteresovana. Spremni smo da preduzeće damo i u najam kako bismo pokrenuli proizvodnju – objasnio je Ćirić.