Држава и банке ће ове године у привреду „упумпати” две милијарде евра кроз субвенционисане кредите за ликвидност, потрошњу и инвестиције, али и преко дотираних стамбених зајмова. Изражено у динарима, за тај програм подршке је из буџета издвојено 3,54 милијарде динара, док ће банкарски сектор пласирати 90 милијарди. Све то уколико влада на данашњој седници на предлог Министарства економије усвоји програм помоћи и четири пратеће уредбе.

– Циљ је да се смањи неликвидност, сачувају постојећа и евентуално отворе нова радна места – објаснио је на јучерашњој конференцији за штампу Небојша Ћирић, државни секретар у Министарству економије. – Настављамо са применом мера за ублажавање економске кризе, како бисмо остварили благи привредни раст. Процена Међународног монетарног фонда је да ће он бити 1,5 одсто, док је моја прогноза да ће економски раст бити око два одсто – уверен је Ћирић.

За разлику од прошле године када је држава субвенционисала пет одсто камате на кредите намењене за ликвидност, овогодишњи програм подразумева да држава дотира четири процента. Максимални износ камате није ограничен, јер ће то ове године уместо државе учинити тржиште. Привредници ће тако моћи да стану у ред за зајмове од 20.000 евра до осам милијарди евра за велика извозна предузећа. Рок отплате је годину дана, а власници фирми мораће, као и лане, да се обавежу да неће отпуштати запослене.

– Национална служба за запошљавање већ је кренула у контролу по предузећима како би установила да ли су се корисници кредита придржавали ове обавезе – истакао је Ћирић.

Он је додао да ће држава дотирати и динарске кредите, које ће банке одобравати по максималној каматној стопи од осам одсто. Односно, камата ће се рачунати тако што ће се од референтне камате Народне банке Србије (која тренутно износи 9,5 процената) одузети 1,5 одсто.

Осим краткорочних кредита за ликвидност, банке ће одобравати и субвенционисане инвестиционе кредите са роком отплате од три до пет година и почеком од годину дана.

И ове године грађани ће моћи, уз помоћ државе, по повољнијим условима да купе аутомобил, трактор, пољопривредне машине, намештај, али и грађевински материјал, кућне апарате и машине.

Надлежно министарство обезбедило је и две милијарде динара за наставак програма субвенционисаних стамбених кредита за новоградњу.

Александар Јовић, директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, поновио је да је циљ овог програма да држава грађанима помогне да дођу до крова над главом, али и упошљавање што већег броја домаћих грађевинских фирми. На питање „Политике” ког је инвеститора држава прошле године највише субвенционисала, односно које је предузеће, од укупно 900 одобрених станова, продало највише некретнина, Јовић одговара:

– Прецизне податке немамо, али ниједан инвеститор није учествовао са више од 4,5 одсто у укупној продаји. И правна и физичка лица су били продавци. Држава је прошле године уместо првобитно планираних 400 милиона динара, издвојила још додатних 350 милиона, што је више од очекиваног износа. Ове године та сума износи две милијарде динара – објаснио је Јовић.

Он је подсетио да услови за грађане остају исти, па ће тако максималан износ кредита бити 100.000 евра, купац обезбеђује минимално учешће од пет одсто, држава субвенционише 20 процената, док банке обезбеђују преосталих 75 одсто. Ти зајмови су бескаматни све до 31. октобра 2012. године.   

А. Николић

-------------------------------------------------------------

Нереални захтеви радника из Куршумлије

Према оцени државног секретара Небојше Ћирића, свако има право на штрајк, али блокада магистралног пута не може да буде решење.

– Прошле године радницима „Копаоника” из Куршумлије уплатили смо доприносе за здравствено осигурање, стигао је и захтев за повезивање радног стажа. Морам да кажем да су остали захтеви нереални, јер држава по закону не може да их испуни. Још ниједном предузећу нису отписани дугови, нереално је тражити од државе да уложи 300–400 милиона евра у предузеће које нема никакву перспективу. Улажемо напоре да нађемо стратешког инвеститора, засад је једна фирма била заинтересована. Спремни смо да предузеће дамо и у најам како бисмо покренули производњу – објаснио је Ћирић.