После информација у медијима да се у појединим земљама у региону рециклира млеко којем је истекао рок трајања, па се, после техничке обраде, поново враћа на тржиште – бројна питања су се појавила и у нашој јавности. Да ли се у Србији рециклира овај производ? Шта је уопште рециклажа млека и где завршава ова намирница када јој истекне рок трајања? Додатну забуну међу купце унели су и написи у медијима да бројеви на дну тетрапака указују на то колико пута је млеко рециклирано.

У Министарству пољопривреде и трговине, чија је Ветеринарска инспекција задужена за контролу исправности и квалитета хране животињског порекла, па тиме и млека, тврде да потрошачи у Србији могу да буду мирни. Кажу да нико у нашој земљи нема техничке услове за такав процес.

– У Србији се млеко не рециклира, јер не постоји линија за пастеризацију на 190 степени. Због забуне потрошача у вези с тим шта означавају бројеви на дну тетрапака, да ли они означавају број рециклаже – објашњавамо да се они користе за идентификацију ролни за време производње амбалажног материјала. Једини циљ им је постизање следљивости амбалажног материјала – рекли су у Ветеринарској инспекцији.

– Ветеринарски инспектори редовно контролишу производњу ове намирнице, од уласка сировине у фабрику, до коначног производа у продавницама, па можемо да кажемо да из затвореног система производње млека и млечних производа добијамо безбедне финалне продукте, који одговарају Правилнику о квалитету – истакли су.

Због тога, додају они, постоји само један пут за млеко којем истекне рок трајања.

– Млеко коме је истекао рок проглашава се неупотребљивим и уништава се на нешкодљив начин, у кафилерији у Ћуприји – објаснили су у Ветеринарској инспекцији.

У водећим млекарама још су експлицитнији када је реч о поновној преради. Истичу да информације о рециклираном млеку у Србији немају никаквог смисла. У „Имлеку” наводе и разлоге због којих тврде да су приче о рециклажи нетачне.

– До сада није патентиран термички третман на 190 степени, на којем би млеко и даље остало у течном стању, нити ми имамо технологију у којој се овако нешто примењује – рекли су у „Имлеку”, наводећи да се, према нашем закону, производи са истеклим роком употребе третирају као неисправни и не смеју се враћати у производне погоне.

– Осим тога, више пута термички третирано млеко и на значајно нижим температурама од 190 степени, сигурно би показало и лако уочљиве органолептичке промене. Ми поседујемо и неопходне сертификате за контролу и квалитет сировина и готових производа – истичу у „Имлеку”.

У Министарству пољопривреде објаснили су и да се, осим о исправности финалног производа, инспектори старају и о здравственом стању музних грла од којих се испоручује млеко млекарама.

– Напомињемо и да све млекаре у Србији имају систем за осигурање безбедности производа „Хасап”, који почива на принципима добре произвођачке и хигијенске праксе и на анализама опасности и критичних контролних тачака у производњи – рекли су у инспекцији и упутили савете потрошачима за куповину.

– Млеко и млечне производе требало би куповати искључиво из расхладних уређаја трговинских објеката, јер је за ову врсту производа неопходан посебан температурни режим, који се поштује и при хладном ланцу дистрибуције. Ветеринарска инспекција је најчешће добијала пријаве грађана о оштећеној амбалажи млека и млечних производа, а ређе о промету млека са истеклим роком трајања. У сваком случају, уколико наши грађани примете неке неправилности у вези са овом групом производа, требало би да се обрате инспекторима, који ће у најкраћем року изаћи на терен – саветују у Ветеринарској инспекцији.

-----------------------------------------------------------------

Број говеда смањен за петину

У Србији има око 938.000 грла говеда, а њихов број је за једну деценију опао за 19 одсто. Од укупног броја говеда у нашој земљи, у тову је свега 15.000–20.000 јунади, саопштава Танјуг.

Наше говедарство суочава се са бројним проблемима, као што су недовољан генетски потенцијал за гајење, уситњена и скупа производња и увозна зависност од опреме.

Тржиште је „јако сиво”. Ми немамо ни правих биланса, односно података о прерађевинама. Саговорници Танјуга кажу да недовољан број јунади у тову утиче на то да Србија ни издалека не користи шансу да „беби-биф” постане један од водећих домаћих извозних производа не само на старим тржиштима, већ и на новим.

Србија од 1996. године има дозволу за извоз јунетине у Европску унију – квота за извоз „беби-бифа” на то тржиште најпре је била 10.000 тона, а сада износи око 8.875 тона.

Тај контигент никада нисмо остварили, јер нема довољно јунади. За тај извозни контигент потребно нам је бар 100.000 јунади.