Реформе у леру политичке воље

Пуна су нам уста реформи, а оне иду јако споро. Отпори су огромни. Део због страха од непознатог, а дуги је губитак привилегија. Да ли у реформама можемо себи да приуштимо корак по корак? Да „радимо” у леру или на „гурку”? Могло је пре 10 година. Много теже пре пет година. Данас не може. Споре промене воде нас у сигурно пропадање. Уместо „гурке” морамо у пету брзину. Не можемо узети десети део лека и очекивати да нам буде боље. Мора цео.

Партитократија је појела друштво. Управља свим сегментима друштва. Привредом, културом, информисањем, здравством, школством, науком. Негативна страначка селекција је завладала целим друштвом. На местима директора, по управним и надзорним одборима, по министарствима, државним органима и институцијама, јавним предузећима, државним и друштвеним предузећима, школама, болницама и домовима здравља. Ово овако више не може. Односно може, али је цена превисока. Плаћају је сви грађани.

Када почнемо да говоримо о томе ко треба да носи терет реформи, ту подршка реформама почиње да се топи. Отпор реформама креће од свих који су добитници овог пропалог система, који сада паразитирају на леђима друштва, свих грађана, пореских обвезника. Сви би реформе, само да не утичу на њих и на њихове позиције. Паразити су и најгласнији.

Волео бих да можемо да спроведемо реформе, а да нико не изгуби посао. Али не може.

Било би одлично када би јавна предузећа и државна администрација могли да се реформишу без партијских запошљавања, огромних вишкова запослених који практично примају дебелу социјалну помоћ. Да нам свима буде боље без свеобухватних реформи. Нажалост, не може.

Реформе значе и јачање урушених институција система. Поштовање правила и укидање самовоље појединаца. У привреди то значи да министар више неће ићи по Србији са џаком пара и делити их тамо где смисли да треба. И да министар више неће најављивати инвеститоре и отварати фабрике. Држава не треба да отвара ни фабрике ни радна места. Отвара их привреда. Држава треба да ствара добар амбијент за привреду не би ли била успешна. Да привреда ствара профит,да инвестира и отвара фабрике. Да запошљава.

Спремност на реформе мериће се спремношћу да донесемо кључне законе и почнемо њихово неселективно спровођење. Законе о раду, планирању и изградњи, стечају, приватизацији и јавним предузећима... Али они су само почетак. Следећа 2014.бићетешка година и мора бити година дубоких реформи свих друштвених система. Од дубине и успеха реформи зависи и то да ли ћемо имати већи привредни раст 2015. А од њега зависи да ли ће привреда створити профит, инвестирати и отварати нова радна места. А од тога зависи да ли ће грађани живети боље, да ли ће расти плате и животни стандард. Волео бих да може обратно. Нажалост, не може.

О Закону о приватизацији

Кључна одредба нацрта новог закона о приватизацији јесте укидање страначки постављених надзорних одбора и постављање приватизационих управника. Они директори који су кроз израду личних карата и пословних планова за 2014. стекли поверење Агенције за приватизацију и Министарства привреде, запослених и њихових синдиката, аутоматски ће бити постављени за приватизационе управнике. Они који у томе нису успели, биће смењени. Питање је да ли постоји политичка воља за саморазвлашћивање политичких странака?

Закон не дозвољава нове „Вршачке винограде” и „Прве петолетке”. Не дозвољава намештање продаја. Захтева транспарентност. Једнаке услове за све учеснике приватизације. Досадашњи приступ који каже да та предузећа нису ништа вредна, да у ствари треба да платимо инвеститорима да преузму њихову имовину. То више неће моћи. Доста је било.

О закону о раду
Закон о раду треба писати и читати са становишта микро и малих предузећа, занатлија и породичних фирми. У микропредузећима (мање од 10 запослених) запослено је преко 500.000 људи. У малим предузећима (од 10 до 50 запослених) још 200.000. Са друге стране, у јавном сектору, јавним, државним и друштвеним предузећима предузећима, јавним установама ради преко 700.000 људи. За кога је писан садашњи Закон о раду?

Замислите да сте основали своју малу породичну фирму и да треба неког да запослите. А онда читајте право на регрес, на топли оброк, минули рад, боловање, на процедуре запошљавања и отпуштања, отпремнине, на проширено дејство колективног уговора. Да ли бисте запослили некога под оваквим условима? Шта ако вам посао не крене како сте планирали?

За средње и велике фирме као и за јавни сектор служе колективни уговори и синдикати који преговарају о њима са државом и великим послодавцима. И с њима преговарају о правима већим од минималних права гарантованих Законом о раду.

Закон о раду служи за заштиту права радника, не за товарење социјалне политике на терет послодаваца. И не служи за заштиту вишка запослених у јавном сектору и партијски запослених кадрова у државној администрацији. Трошак овакве политике плаћају сви грађани.

Нема бесплатног ручка. Свака политика има своје трошкове. Трошак свих непродуктивних носе продуктивни. Трошак свих злоупотреба сносе они који раде поштено. Трошак најгорих носе најбољи. Зато и пропадамо. Тај трошак постао је неподношљив.

Док смо штитили „права” преко 700.000 запослених у јавном сектору и јавним предузећима, изгубили смо 300.000 радних места у приватном сектору. Ко штити права преко 700.000 незапослених? Са оваквим законом неће наћи посао, јер је ризик запошљавања превелик. Зар нам искуство претходних 10 година не говори довољно?

Добри послодавци воде рачуна о добрим радницима. Лош закон штити лоше раднике од добрих послодаваца. Да ли има лоших послодаваца? Напретек. Али не постоји законско решење које може да вам осигура добро радно место код лошег послодавца. Од њега морате да одете.

Закон о раду и неразумни намети на рад су највеће препреке привредном расту и стварању нових, здравих радних места и главни генератори сиве економије. Они су, поред криминалне приватизације и партитократске привреде, међу најважнијим узроцима нашег економског пропадања.

О Закону о стечају

Измене Закона о стечају повећавају права радника и уводе њихово приоритетно намирења за све године за које нису примили плату, као и повезивање радног стажа. Закон ствара и претпоставке за транзициони фонд за раднике који остају без посла. Повезана лица, офшор компаније, власници фирми који су их довели до стечаја намириваће се последњи. Уводи се потпуна транспарентност поступка, већа одговорност стечајних управника, већа права необезбеђених поверилаца, углавном добављача и запослених, могућност да смене стечајног управника и поставе новог.

О Закону о јавним предузећима

Измене овог закона уводе лиценцирање директора и чланова надзорног одбора. Да би водили јавно предузеће, мораће да имају одговарајућа знања. Нешто као МБА диплома на Западу: мастер бизнис администрације. Такође, биће обавезно постављање пословних циљева сваког предузећа и јасна мерила успеха на основу којих ће се оцењивати директори. Да ли постоји политичка воља и за ово саморазвлашћивање политичких странака?