Прекјучерашња посета Дмитрија Медведева, првог потпредседника руске владе Србији, а одмах потом и Мађарској, где је потврђено да ће гасовод „Јужни ток” прећи преко територије обе ове државе, отклонила је многе дилеме. Пре свега у погледу извесности снабдевања гасом. За Србију је још важније то што ће завршетком градње гасовода наша земља постати стратешки енергетски центар и транзитно чвориште гаса које ће олакшати снабдевање земаља југоисточне Европе, али и Европске уније.

Руски преговарачи су овим потезом несумњиво задали врло тежак ударац ривалском гасоводу „Набуко”, чији су лобисти последњих дана поново апеловали на Европљане да „чувају свој новчаник” тиме што ће подржати градњу „Набука” и тако смањити зависност од руског гаса.

Већина аналитичара, како су пренели јучерашњи страни медији, потврдила је управо то да је оваким потезом „Русија задала снажан ударац у својеврсном рату за снабдевање гасом јужне Европе”. Иако је најављено да би споразум са Мађарском требало да буде потписан сутра у Москви, за сада је неизвесно која ће то компанија ставити параф на папир са „Гаспромом”. МОЛ, како је потврдила мађарска страна, неће бити потписник, јер он није државни.

Мађарска очекује да капацитет гасовода не буде мањи од 10 милијарди кубика годишње, додајући да су потребе ове земље око 15 милијарди кубика.

Интересантно је, међутим, да иако су финални разговори Русије са званичном Мађарском пре два дана трајали кратко, да су Мађари успели оно што Србија није ни после дугих преговора. А то је да у овом гасном аранжману са Русијом буду равноправни партнери. Односно да у истом проценту (50 према 50) учествује у градњи плиновода. Будући да су и Бугари из позиције мањинског власника у овом послу успели преговорима да дођу у позицију да парирају „Гаспрому”, испада да српским преговарачима умешност баш и није јача страна.

Јер, не само да су у цео посао око градње гасовода могли да уђу под условом да за узврат „Гаспрому” продају и већински пакет НИС-а и то за 400 милиона евра, већ су Русе додатно ослободили и плаћања пореза на додату вредност. А онда поред свега тога закључила посао у коме ће „Гаспром” имати 51, а „Србијагас” 49 одсто власништва.

Не треба, међутим, изгубити из вида ни чињеницу да преговарачке позиције Србије нису биле ни тако лаке, јер, за разлику од Бугарске без које „Јужног тока” не би ни било, гасовод напросто мора да пређе преко територије ове земље, Србију је могао и да заобиђе.

Зорана Михајловић- Милановић, саветник за енергетику вицепремијера у претходној Коштуничиној влади, каже за „Политику” да је Русија оваквим послом директно отворила себи пут на европско тржиште гаса. Ако се још има у виду да је Мађарска и члан Европске уније, баш као и Бугарска с којом је Русија такође закључила уговор о градњи „Јужног тока”, онда је јасно колико је ово било и важно политичко питање за званичну Москву.
Она сматра да је на овај начин прича о градњи „Набука” стављена у сасвим други план.

Мађари су, објашњава Милановићева, у целој причи одлично прошли, јер они добро знају колико ће новца зарадити само од наплате транзитне таксе, што је Србија много пута осетила, будући да су нам северне комшије зарачунавале таксу пет–шест пута скупље него што је уобичајено.

Осим тога Мађарска гради подземно складиште гаса капацитета од око 10 милијарди кубика, што је разлог више да прихвати ову понуду Русије и тако себи обезбеди и додатну зараду продајући вишкове гаса земљама које немају своје резервоаре као што је то сада случај са Србијом.

Русија иначе има идеју да градњом „Јужног тока” до Аустрије доведе свој гас до Баумгартена, где се налази највећа сабирна станица гаса у овом делу Европе, одакле полази и пет других гасовода. „Гаспром” има 50 одсто удела у овом складишту, баш као и аустријски ОМВ, што су поједини страни аналитичари већ искористили да кажу да је заправо „ОМВ са ’Гаспромом’ против ’Набука’”. Упркос чињеници што пројекат „Набуко” подразумева да гасовод пролази преко територије пет земаља, које су у једнаким пропорцијама од по 20 одсто заступљене преко својих националних енергетских компанијама, а међу којима је управо ОМВ.

У овом часу постоји план за две могуће трасе куда би „Јужни ток” требало да прође. Према једном, на југозапад – Бугарска, Грчка, па даље преко Јонског мора до Италије, по другом је Бугарска, Србија Мађарска и Аустрија, или Бугарска, Србија, Хрватска, Словенија и Аустрија.

Будући да се Дмитриј Медведев пре два дана у Србији састао и са премијером Републике Српске Милорадом Додиком, може се очекивати да ће крак гасовода „Јужни ток” прећи и преко њихове територије. Каква је, међутим, судбина Хрватске и Словеније – за сада је неизвесно.

Русија има интерес да гасификује Македонију и да шири мрежу гасовода у Албанију, јужну Србију и на Косово, пишу РИА Новости. Дмитриј Медведев је јуче изјавио да „’Јужни ток’ неће имати негативне последице по ’Набуко’ баш као ни ’Набуко’ по ’Јужни ток’, додајући да ће ’ток’ у потпуности задовољити потребе за гасом и јужне и источне Европе”. Руси такође не беже ни од разговора, како наводи Алексеј Милер, први човек „Гаспрома”, да заједнички граде „Набуко” са Америком која гура целу ову причу преко земаља ЕУ, иако је уверен да „Набуку” недостају извори гаса.