Ekonomija
Rusima loše na staroj adresi
Za sada bez konačne odluke da li će se prodavati zgrada NIS-a na Novom Beogradu, koju Rusi ne mogu da otuđe bez saglasnosti srpske strane
Beogradska centrala Naftne industrije Srbije – zgrada Jugopetrola (danas NIS-Petrol) na tromeđi između „Hajata”, Tržišnog centar „Ušće” i pumpe „Dejton” mogla bi dobiti novog vlasnika izdavanjem u zakup ili prodajom, a zaposleni raspoređeni u poslovni centar u Novom Sadu ili Pančevu.
To su nam „poverili” i u centrali NIS-a navodeći da bi razlog za to mogao biti nedovoljna funkcionalnost zgrade, dodajući da još nisu doneli konačnu odluku da li će se i kada uopšte na Novi Beograd useliti novi stanari.
Uprava kompanije nalazi se u tri glavne kancelarije u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. „To dovodi do mnogih neudobnosti u komunikacijama. Stoga kompanija razmatra planove objedinjavanja svih funkcija u jednu zgradi, kako bi se rad mogao organizovati na efikasniji način”, objašnjavaju u NIS-u.
Trenutno, kažu, „još nije doneta nikakva odluka, jer je potrebno da se razmotre sve mogućnosti iz svih perspektiva”.
Upitani da li je razlog tome i to što bi se na taj način NIS praktično oslobodio viška zaposlenih koji bi se prijavili za dobrovoljni odlazak uz otpremninu, jer nisu voljni da svaki dan prelaze 90 kilometara do Novog Sada, u NIS-u tvrde da ovaj program nema nikakve veze sa pitanjem o kancelarijama, dodajući da je poslednja etapa programa dobrovoljnog napuštanja sprovedena u junu.
Ona je sada završena, a učestvovanje u njoj ponuđeno je radnicima koji nisu bili predviđeni unutar nove organizacione strukture (prva etapa promena strukture sprovedena je krajem 2009. i početkom 2010. godine).
Izvor blizak NIS-u kaže da se o preseljenu u Novi Sad već neko vreme spekuliše te da je zbog toga svojevremeno bio zatražen i sastanak kod generalnog direktora koji je saopštio da za sada nema konačne odluke o preseljenju.
O ovome postoji usmeno naređenje, ali nikakav pisani trag, kaže naš izvor i dodaje da bi priča mogla dobiti epilog u avgustu.
Upitan zašto bi NIS to radio, ovaj izvor kaže, da bi jedan od razloga mogao biti i smanjenje troškova poslovanja, ali i očekivanja većinskog vlasnika kompanije da za zakup zgrade od oko 27.000 kvadrata dobije dobru cenu.
Na pitanje koja bi u ovom času cena zakupa po kvadratu mogla da se dobije za poslovni prostor u zgradi „Jugopetrola”, Nebojša Nešovanović, konsultant za nekretnine u Agenciji „Kingsrdž” kaže da bi ona bila ispod 12 evra, te da bi izdavanje išlo dosta teško zbog neadekvatnog parkinga. Kada se to pomnoži s brojem kvadrata većinski vlasnik bi po osnovu izdavanja mesečno inkasirao oko 324.000 evra.
Kada je reč o prodaji zgrade Nešovanović kaže da bi to išlo još teže od izdavanja. Pitanje je da li bi zgrada uopšte mogla da se proda.
Svojevremeno je ova zgrada bila procenjena na oko pet miliona evra. Međutim, zbog drastičnog pada cene zakupa poslovnog prostora, ali i problema parkinga, teško je reći kolika bi se danas cena postigla.
Izvor „Politike”, međutim, ističe da zgrada ne može biti prodata bez saglasnosti vlade kao vlasnika 49 odsto NIS-a. On ne odbacuje mogućnost da je ovo i način da se ruska strana oslobodi viška zaposlenih, mada bi u tom slučaju nadležni morali da dobiju saglasnost onih koji sede u zgradi na Novom Beogradu da pristaju da svaki dan prelaze više od 50 kilometara, budući da do Novog Sada ima gotovo dvostruko više.
NIS je, kaže ovaj izvor, do sada dobrovoljno uz otpremnine od 750 evra po godini staža, napustilo oko 1.300 zaposlenih, ali se spekuliše da viškova još ima. Ukoliko bi se odlučili da prodaju ili izdaju zgradu u zakup morali bi da obezbede i prevoz autobusima u Novi Sad.
Na konstataciju da već ima zaposlenih u NIS-u koji svakodnevno putuju u Novi Sad, ovaj izvor kaže, da je reč o jednom autobusu koji prevozi radnike, kao i da ima onih koji iz glavnog grada pokrajine dolazi u Beograd na posao.
Fakat je da je zgrada u Novom Sadu veća od „Jugopetrolove” i da ima, kako se, nezvanično saznaje, 47.000 kvadrata, ali se takođe postavlja i pitanje da li bi se za više od 1.000 zaposlenih koji sada rade u zgradi „Jugopetrola” našlo dovoljno prostora za rad u Novom Sadu.
Jasna Petrović
Poslednji komentari
Znam da 10 batina po tudjim ledjima nije mnogo! Tako i vasi komentari o velikom broju ljudi koji svakodnevno putuje na posao, i nista se ne zali ... Jednako mi je zao onih koji sada putuju iz NS u BGD, kao sto ce mi biti zao mene i ostalih koji eventualno budu putovali iz BGD u NS. Inace me ne cude komentari, "bratstvo i jednistvo" u NIS-u je odavno prestalo da postoji ... Ukinuto je onda kada u ga napravili, politickom deklaracijom i naredbom, protiv volje mnogih clanica.
Gde su bili novosadjani da saosecaju kada su beogradjani zbog ucestvovanja na projektu putovali skoro svaki dan u NS? Gde su
sindikati da zastite radnike od mobinga? Ili i oni svi veruju da treba da promenimo posao ... (gde???)
Šta će NIS u Beogradu? Kakve veze ima NIS i Beograd? Nisu Rusi došli u Srbiju da se zabavljaju i provode nego da rade. Baš me zanima da li će neki NIS direktror u Srbiji da kaže menadžmentu u svojoj centrali - "hoću u BG jer je tamo dobar provod". Taj bi se vrlo brzo provodio na u Sibiru na naftnim bušotinama udaljenim više hiljada kilometara od prvog mesta gde se "zabavlja". Firme nisu mesta gde se zabavlja već radi. I ne sme sedište svega u jednoj državi da bude u glavnom gradu te države. I Mercedes nije iz Berlina - Nisam nikad ni čuo da je bilo koja poznata nemačka firma iz Berlina. Ili italijanska iz Rima. Ili američka iz Vašingtona ... U Beogradu mogu da rade političari, a bilo bi u redu da u drugim gradovima rade direktori i radnici. Ako hoćeš da budeš politički centar, ne možeš da budeš i industrijski. To jednostavno nije fer i nema smisla.
Rusi su potpuno u pravu, svidelo se zaposlenima ili ne. NIS je bio tipicno javno preduzece za udomljavanje svojih zena danica, svalerki, rodbine i ostalih. Racionalizacija nasih javnih preduzeca na celu sa drzavnom administracijom, koja naravno, u nasim uslovima, nije ni teoretski moguca, smanjila bi zaduzenost Srbije i stvorila uslove za razvoj privrede i stvaranje realnih, proizvodnih radnih mesta. S tim u vezi, predlazem da prodamo Vladu Srbije i celi javni sektor, svako drugi ce biti bolji domacin. Priznajte da je vec godinama najbolji i cesto jedini posao u budzetskim firmama, koje se posle svakih izbora uvecavaju kao tumor. Iako svi znamo ko umire kad tumor postane poveci, svi hrlimo u te firme jer nemamo izbora, nase vlasti ne znaju kako drugacije da obezbede posao armiji nezaposlenih. Kao i u zivotu, ostaje da nam neko kaze koliko nam je jos ostalo, a oni ce pokusati da to sakriiju od bolesnika.
