Економија

Русима лоше на старој адреси

За сада без коначне одлуке да ли ће се продавати зграда НИС-а на Новом Београду, коју Руси не могу да отуђе без сагласности српске стране

Зграда која „пати” од функционалне неудобности Фото Д. Јевремовић

Београдска централа Нафтне индустрије Србије – зграда Југопетрола (данас НИС-Петрол) на тромеђи између „Хајата”, Тржишног центар „Ушће” и пумпе „Дејтон” могла би добити новог власника издавањем у закуп или продајом, а запослени распоређени у пословни центар у Новом Саду или Панчеву.

То су нам „поверили” и у централи НИС-а наводећи да би разлог за то могао бити недовољна функционалност зграде, додајући да још нису донели коначну одлуку да ли ће се и када уопште на Нови Београд уселити нови станари.

Управа компаније налази се у три главне канцеларије у Београду, Новом Саду и Панчеву. „То доводи до многих неудобности у комуникацијама. Стога компанија разматра планове обједињавања свих функција у једну згради, како би се рад могао организовати на ефикаснији начин”, објашњавају у НИС-у.

Тренутно, кажу, „још није донета никаква одлука, јер је потребно да се размотре све могућности из свих перспектива”.

Упитани да ли је разлог томе и то што би се на тај начин НИС практично ослободио вишка запослених који би се пријавили за добровољни одлазак уз отпремнину, јер нису вољни да сваки дан прелазе 90 километара до Новог Сада, у НИС-у тврде да овај програм нема никакве везе са питањем о канцеларијама, додајући да је последња етапа програма добровољног напуштања спроведена у јуну.

Она је сада завршена, а учествовање у њој понуђено је радницима који нису били предвиђени унутар нове организационе структуре (прва етапа промена структуре спроведена је крајем 2009. и почетком 2010. године).

Извор близак НИС-у каже да се о пресељену у Нови Сад већ неко време спекулише те да је због тога својевремено био затражен и састанак код генералног директора који је саопштио да за сада нема коначне одлуке о пресељењу.

О овоме постоји усмено наређење, али никакав писани траг, каже наш извор и додаје да би прича могла добити епилог у августу.

Упитан зашто би НИС то радио, овај извор каже, да би један од разлога могао бити и смањење трошкова пословања, али и очекивања већинског власника компаније да за закуп зграде од око 27.000 квадрата добије добру цену.

На питање која би у овом часу цена закупа по квадрату могла да се добије за пословни простор у згради „Југопетрола”, Небојша Нешовановић, консултант за некретнине у Агенцији „Кингсрџ” каже да би она била испод 12 евра, те да би издавање ишло доста тешко због неадекватног паркинга. Када се то помножи с бројем квадрата већински власник би по основу издавања месечно инкасирао око 324.000 евра.

Када је реч о продаји зграде Нешовановић каже да би то ишло још теже од издавања. Питање је да ли би зграда уопште могла да се прода.

Својевремено је ова зграда била процењена на око пет милиона евра. Међутим, због драстичног пада цене закупа пословног простора, али и проблема паркинга, тешко је рећи колика би се данас цена постигла.

Извор „Политике”, међутим, истиче да зграда не може бити продата без сагласности владе као власника 49 одсто НИС-а. Он не одбацује могућност да је ово и начин да се руска страна ослободи вишка запослених, мада би у том случају надлежни морали да добију сагласност оних који седе у згради на Новом Београду да пристају да сваки дан прелазе више од 50 километара, будући да до Новог Сада има готово двоструко више.

НИС је, каже овај извор, до сада добровољно уз отпремнине од 750 евра по години стажа, напустило око 1.300 запослених, али се спекулише да вишкова још има. Уколико би се одлучили да продају или издају зграду у закуп морали би да обезбеде и превоз аутобусима у Нови Сад.

На констатацију да већ има запослених у НИС-у који свакодневно путују у Нови Сад, овај извор каже, да је реч о једном аутобусу који превози раднике, као и да има оних који из главног града покрајине долази у Београд на посао.

Факат је да је зграда у Новом Саду већа од „Југопетролове” и да има, како се, незванично сазнаје, 47.000 квадрата, али се такође поставља и питање да ли би се за више од 1.000 запослених који сада раде у згради „Југопетрола” нашло довољно простора за рад у Новом Саду.

Јасна Петровић

објављено: 14.07.2010.

Последњи коментари

Zaposlena @NIS | 14/07/2010 21:12

Znam da 10 batina po tudjim ledjima nije mnogo! Tako i vasi komentari o velikom broju ljudi koji svakodnevno putuje na posao, i nista se ne zali ... Jednako mi je zao onih koji sada putuju iz NS u BGD, kao sto ce mi biti zao mene i ostalih koji eventualno budu putovali iz BGD u NS. Inace me ne cude komentari, "bratstvo i jednistvo" u NIS-u je odavno prestalo da postoji ... Ukinuto je onda kada u ga napravili, politickom deklaracijom i naredbom, protiv volje mnogih clanica.
Gde su bili novosadjani da saosecaju kada su beogradjani zbog ucestvovanja na projektu putovali skoro svaki dan u NS? Gde su
sindikati da zastite radnike od mobinga? Ili i oni svi veruju da treba da promenimo posao ... (gde???)

Rade NS | 15/07/2010 08:47

Šta će NIS u Beogradu? Kakve veze ima NIS i Beograd? Nisu Rusi došli u Srbiju da se zabavljaju i provode nego da rade. Baš me zanima da li će neki NIS direktror u Srbiji da kaže menadžmentu u svojoj centrali - "hoću u BG jer je tamo dobar provod". Taj bi se vrlo brzo provodio na u Sibiru na naftnim bušotinama udaljenim više hiljada kilometara od prvog mesta gde se "zabavlja". Firme nisu mesta gde se zabavlja već radi. I ne sme sedište svega u jednoj državi da bude u glavnom gradu te države. I Mercedes nije iz Berlina - Nisam nikad ni čuo da je bilo koja poznata nemačka firma iz Berlina. Ili italijanska iz Rima. Ili američka iz Vašingtona ... U Beogradu mogu da rade političari, a bilo bi u redu da u drugim gradovima rade direktori i radnici. Ako hoćeš da budeš politički centar, ne možeš da budeš i industrijski. To jednostavno nije fer i nema smisla.

Stevan Simic | 15/07/2010 16:47

Rusi su potpuno u pravu, svidelo se zaposlenima ili ne. NIS je bio tipicno javno preduzece za udomljavanje svojih zena danica, svalerki, rodbine i ostalih. Racionalizacija nasih javnih preduzeca na celu sa drzavnom administracijom, koja naravno, u nasim uslovima, nije ni teoretski moguca, smanjila bi zaduzenost Srbije i stvorila uslove za razvoj privrede i stvaranje realnih, proizvodnih radnih mesta. S tim u vezi, predlazem da prodamo Vladu Srbije i celi javni sektor, svako drugi ce biti bolji domacin. Priznajte da je vec godinama najbolji i cesto jedini posao u budzetskim firmama, koje se posle svakih izbora uvecavaju kao tumor. Iako svi znamo ko umire kad tumor postane poveci, svi hrlimo u te firme jer nemamo izbora, nase vlasti ne znaju kako drugacije da obezbede posao armiji nezaposlenih. Kao i u zivotu, ostaje da nam neko kaze koliko nam je jos ostalo, a oni ce pokusati da to sakriiju od bolesnika.