Држава Србија нема никакве додатне обавезе према руској страни због губитака Нафтне индустрије Србије од око осам милијарди динара у 2008. години, које је потврдио и суперревизор „Ернст и Јанг”, изјавио је у интервјуу за „Политику” Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике. Он је додао да ће извештај тог ревизора бити, по свему судећи, усвојен на седници Управног одбора НИС-а заказаној за понедељак.

Шта овакав извештај значи за српску страну?

Такав извештај нема никакав утицај на аранжман с „Гаспромњефтом”. Власнички односи остају непромењени, а за ову вредност од око осам милијарди динара, уколико управни и одбор ревизора утврде валидност извештаја, биће умањена укупна вредност капитала компаније.

Како ћете „Гаспромњефту” надокнадити 100 милиона евра нераспоређене добити за 2006. и 2007. коју сте расподелили покривајући потраживања јавних предузећа, иако то по уговору с руским партнером није смело?

То више није проблем. Решили смо и то.

Како сте то решили?

Споразумно смо решили, а нисмо им ништа посебно дали. Договорили смо се да ћемо максимално убрзати све послове консолидације и да ћемо бити крајње ефикасни.

Шта то значи?

Пуно тога, од техничких услова под којима тај сектор треба да функционише, до завршетка процедуре око преноса имовине.Највећи део посла око техничких стандарда, као и преноса имовине НИС-а с Републичке дирекције за имовину на новог власника је завршен. Преосталих 10 одсто спорне имовине биће ускоро решено, како би компанија могла нормално да функционише, узима банкарске гаранције...

У понедељак су на дневном реду Скупштине Србије амандмани на Предлог закона о експропријацији који би „Југоросгасу” требало да омогући експропријацију од Ниша до македонске границе. Очекујете ли да ће руска фирма добити овај посао?

Није суштина у томе да „Југоросгас” добије овај посао, него да се настави гасификација југа Србије. Стицајем околности, „Југоросгас” је добио лиценцу, јер има концесију и тренутно расположива средстава која би инвестирао. Реч је о 166 километара гасоводне мреже. Јако је важно да регионална и дистрибутивна мрежа буду развијене и да се оствари интерконекција са суседним земљама.

Да ли је Србија спремна да дочека нову гасну кризу?

Имамо резерве гаса за око 90 дана. То говори да смо неупоредиво боље припремљени ове у односу на прошлу грејну сезону. Подземно складиште гаса „Банатски Двор” у овом часу може да произведе око 1,2 милиона кубика гаса. До краја децембра моћи ћемо око три, а у фебруару пет милиона кубика. Већ смо резервисали и додатних 200 милиона кубика гаса у Мађарској.

Да ли ће доћи до појефтињења гаса и поскупљења струје?

Агенција за енергетику, као независно регулаторно тело изабрано од стране парламента, предлаже промене цена гаса и струје. Стећи ће се услови да гас од Нове године појефтини. Доћи ће и до промене цена електричне енергије. Колика ће бити та промена, зависи од предлога Агенције и каснијег усаглашавања.

Шта предвиђа управо потписан енергетски споразум с Италијом?

Потписана су два споразума у области енергетике. Једним се предвиђа заједничка изградња производних капацитета у области електроенергетике на бази обновљивих извора енергије, док су другим дефинисане подстицајне мере и механизми у производњи и извозу струје чија је цена неколико пута виша у односу на комерцијалне цене струје на нашем тржишту.

Колико је пута виша та цена?

Четири до пет пута у односу на комерцијалну цену струје, а у односу на наше фид-ин тарифе више од два пута. С Италијом је такође договорен пројекат градње система хидроцентрала на Ибру, укупне снаге око 100 мегавата, на средњој Дрини, уколико се добије сагласност Републике Српске и капацитет на Сави под условом да студије изводљивости покажу оправданост заједничког улагања ЕПС-а као стратешког партнера и компаније из Италије које је њихова влада одредила.Снага предвиђеног хидропотенцијала је око 600 мегавата, с тим да италијански партнери имају могућност да уз добијену енергетску дозволу граде и мале хидроелектране чиме би повећали своје учешће. Предвиђено је и око 500 мегавата снаге ветра.

Где би италијански партнер градио ветрогенераторе?

Не могу тачно да кажем. Најбоља подручја су Банат и југоисточна Србија, где је снага ветра највећа.Споразум не лимитира капацитете. У физичку реализацију ових пројеката кренуло би се следеће године, када би била и прва улагања. Укупно процењена вредност ових пројеката је више од милијарду евра.

Зашто споразум већ није предочен јавности и када се то очекује?

Одмах по његовом објављивању у италијанском службеном гласнику. Код нас није предвиђена ратификација у Скупштини, код њих тапроцедура мора да прође. Постоји одредба о неопходној сагласности обе стране да би споразум био стављен широј јавности на увид. Дакле, биће обелодањен, јер у њему нема ништа што не би могло бити доступно нашој и европској јавности.

Да ли је споразумом предвиђено да Србија може да користи ту струју или би се све извозило у Италију?

Идеја је да све иде у Италију.

Шта ми онда практично имамо од тог споразума?

Главни инвеститори биће италијанске компаније.Упослиће се наше фирме и радници за градњу нових капацитета. Добијамо изграђене капацитете, иако нисмо 100 одсто власници. Власничка структура ће бити дефинисана договором између партнера.То овим споразумом није дефинисано, али ће бити комерцијалним уговором. Реч је енергетским капацитетима на бази наших ресурса и комплетан промет који се остварује биће опорезован у нашој земљи.

Да ли је требало расписати тендер за овај посао?

За то није било потребе. Водило се рачуна о правном оквиру под којим се споразум закључује. Овде је реч о хидропотенцијалима, који су били одређени за реализацију кроз учешће ЕПС-а, као неког ко је остварио то право с једне стране и с друге један број ових хидропотенцијала може да се изгради уз помоћ енергетских дозвола за које се не расписују тендери, већ се конкурише.

У последње две деценије није грађено ништа, а у два дана влада потписује споразум с Италијанима и меморандум с Немцима. Да ли то значи да раније понуде нису стизале или су ове толико добре да нисмо могли да их одбијемо?

У последње две, три године енергетика је постала најважнија привредна делатност у свету, јер је најисплативије управоту улагати. С обзиром на недостатак енергената и енергије и потребе за чистом енергијом, није необично што постоји интерес да се ресурси којима Србија располаже нађу у жижи интересовања земаља као што су Италија или Немачка.

Да ли споразум предвиђа стратешко партнерство?

Нерадо о томе говорим. Више је реч о партнерству, јер су ово мали капацитети да бисмо говорили о стратешком партнерству.

Да ли тим споразумом може да се предвиди да Србија у случају мањкова повуче струју из ових капацитета за себе?

Ушли смо у пројекте градње Термоелектране топлане „Никола Тесла” блок 3, „Колубаре Б”,ревитализацију „Ђердапа” и „Бајине Баште” који у наредних шест година треба да повећају инсталисане капацитете за производњу струје како у области термо, тако и других извора енергије. Расписана је и предтендерска процедура за градњу гасне електране и верујем да ће наредне године бити расписан конкурс за градњу гасне електране у Новом Београду.

Да ли ЕПС има пара за ово стратешко партнерство?

Постоји могућност да Италијани обезбеде комплетна финансијска средства, а да се српски удео отплати кроз извоз струје у Италију.

Шта предвиђа Меморандум о сарадњи RWE и ЕПС-а потписан у Немачкој?

То није обавезујући документ, али представља подстицај за стратешко партнерство Немачке и Србије, односно ЕПС-а и највеће немачке компаније за производњу струје. Меморандум се односи на могућност заједничког улагања у изградњу реверзибилне хидроцентрале „Ђердап 3” капацитета четири пута 600 мегавата,пројекат Велика Морава и пројекат горња Дрина.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Влада ме именовала

Да ли сте у сукобу интереса јер сте истовремено министар енергетике и председник Скупштине акционара НИС-а?

Влада ме је именовала за представника српске стране у Скупштини акционара НИС-а. Oдбор за решавање сукоба интереса је покренуо поступак за одлучивање о томе да ли сам повредио Закон о спречавању сукоба интереса и није донео коначну одлуку, а медији су ме већ прогласили кривим.

Са стратешким партнером „Гаспромњефтом” договорено је да у првој години председник скупштине буде представник српске стране. Сагласно договору с „Гаспромњефтом”, председник Скупштине акционара се мења на сваких годину дана и то тако што је једанпут на овом месту руски представник, а потом српски.

Да ли сте имали моралну дилему да прихватите место председника Скупштине акционара као министар енергетике?

Не. Исто тако можете да ме питате да ли сам имао моралну дилему да прихватим место министра. И до сада је по аутоматизму министар енергетике био и председник Скупштине акционара.

Шкундрић је јуче на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да ће влада упутити Одбору нову информацију са свим релевантним чињеницама на ову тему.