Od našeg specijalnog izveštača
Sibir (Hanti Mansijsk) – Do Nove godine je ostalo manje od mesec dana, aligrad Hanti Mansijsk, centar istoimene oblasti u Zapadnom Sibiru, već jeokićen. Domaćini kažu da nisu požurili. Naprotiv. Prvi gosti iz Italije tek što nisu stigli. Ne žele ni ove, kao ni prethodnih šest godina da propuste tradicionalni bal Deda Mrazeva. Ceo grad toliko blešti.

Na svu sreću, svetska ekonomska kriza a ni grip nisu zašli u ledeni Sibir, tako da će i Deda Mraz doći u Hanti. Njemu u čast, žitelji ovog grada dali su ulicama imena Deda Mraz i Snežana.

I dok je većini na pomen Sibira prva asocijacija sneg i led, mesto prognanstva i robovanja s prinudnim radom bez prava povratka u evropski deo Rusije, novinari iz Srbije koji su nedavno boravili u Sibiru uverili su se da on više nije što je nekada bio. I da onaj ko danas kroči u Uspavanu zemlju, kako ovde vole da je zovu, može kada poželi da se vrati kući.

Surova zima i temperatura do minus 54 nije rasterala radnike i inženjere s neke od 1.200 bušotina, koliko ih trenutno u ovoj oblasti ima kompanija „Gaspromnjeft”. Naprotiv, za radno mesto na poljima s kojih se crpi crno zlato mesecima se čeka. Za jedno mesto konkuriše i do šestoro, a posao dobijaju najbolji. Opstaju i ostaju najuporniji.

Ne priznaju, iako su pola meseca na ciči zimi dok rade, da im je zima ušla u kosti. Razlog zašto ovde ostaju jeste dobra zarada, beneficirani radni staž, kao i subvencije.Iako je Hanti čak tri puta skuplji od papreno skupe Moskve, s prosečnom zaradom od oko 2.000 evra, zaposleni na naftnim poljima su zadovoljni. Mada nerado govore o zaradama, mesečna primanja inženjera su i do tri puta veća od „radničkih”, a već s navršenih 20 godina staža ispunjavaju uslove za penziju.

Ako se uzme u obzir da im „Gaspromnjeft” na poljima obezbeđuje smeštaj, hranu, odeću, a da je najbliža železnička stanica udaljena čak 300 kilometara, jer zbog otopljavanja lednika i termalnih izvora ne može da se izgradi bliže, jasno je da novac, i da hoće, nemaju gde da potroše. Zato, kažu, ne brinu da sutra deci neće imati od čega da plate najprestižnije škole i fakultete.

Četvoročlana porodica mesečno u Hantiju za hranu troši više od prosečne srpske plate– oko 400 evra, dok komunalije za jednoiposoban stan plaća oko 80, telefon između 10 i 15 evra i autobuski prevoz oko 25 evra.

Hanti Mansijsk je najveći ruski centar za eksploataciju nafte. Više od 60 odsto ukupne ruske nafte dolazi s tih polja, što je godišnje oko 500 miliona tona crnog zlata. Treći su po proizvodnji gasa. Za svoju dušu gaje ribizle kojima, pošto ih zalede, „seku” votku. Dobro se može živeti i od pecanja i uzgoja ribe. U ovim vodama živi čak 22 vrste riba.I ovih dana, kada je reka Irtiš većim delom bila pod ledom, pasionirani pecaroši su iz svojih čamaca zabacivali udice.

Kako se ova ruska riznica energetskih resursa u beskraju između Urala i Vladivostoka ne bi oslanjala samo na zalihe nafte i gasa, proizvedena je i posebna sorta brzosazrevajućeg krompira. Već posle mesec dana od zasada može da se nađe na trpezi, a sve što se proizvode završava u Nemačkoj.I da hoće ne može duže da sazreva jer u Sibiru leto traje samo tri meseca. Sve ostalo je zima. Temperatura leti dostiže i plus 38 stepeni.

Namera im je da se narednih godina aktivnije pozabave razvojem turizma jer su pre tri godine otkrili da grad leži na termalnim vodama, čija je temperatura do 90 stepeni, što podseća na Karlove Vari, zbog čega je već izgrađeno više velnes hotela.

Hanti, koji ima 1,5 miliona stanovnika, porede s Rimom. Kažu da ovaj sibirski grad, baš kao i onaj „večni”, leži na osam brežuljaka. Posebnost ovog ledenog grada je u tome što brežuljci iz godine u godinu skliznu za oko 12 centimetara, pa stanovnici Hantija svoje komšije svake godine „gledaju s manje visine”. Rusi vole da kažu da im grad klizi „kao jaje na nauljenom tiganju”.

Za Hante je inače poznato da se nikada ne naseljavaju na visini iznad svojih očiju. Grad Hanti još zovu i „grad belih kragni”. Ne čudi ako se zna da čak 60 odsto stanovništva radi u administraciji.

Ira Somolova, profesor u penziji, danas turistički vodič, kaže da svetsku ekonomsku krizu ovde nisu niosetili. Nezaposlenih gotovo da i nema. Retko će se naći i penzioner koji sedi skrštenih ruku. Država je tako uredila sistem da se bolje živi od dodatnih prihoda koji iznose 7,7 odsto neto plate.

Ira priznaje da joj je, dok je radila, ostajala cela plata, a živela je od dodataka.

U Hantiju se ovih dana gradi punom parom. Grad se sprema za svetsko prvenstvo u šahu naredne godine. Hotele, koji niču na sve strane, država će posle takmičenja pretvoriti u socijalne stanove, stimulišući tako sve one koji bi da dođu u Sibir. Ovaj leti zeleni grad, s više od 25.000 zelenih površina, okružen rekama Irtiš (tamna) i Ob (svetla), star tek 400 godina, ima i svojih lekovitih svojstava. Svi oni koji veruju u isceljenje hipoterapijom (jahanjem), pomoć će naći na farmi konja.

U ovom beskrajnom prostranstvu divljine i prirodnih bogatstava, koje energijom i sirovinama može da snabdeva svet, danas živi 127 naroda i narodnosti. Najbrojniji su Rusi, mada ima i Tatara, Ukrajinaca, Kazahstanaca...

A o kakvom je prostranstvu reč dovoljno govori i podatak da na kvadratnom kilometru živi samo troje ljudi. Ovaj ruski Kuvajt ime je dobio po ugarskim plemenima Hantima i Mansima, koji su se tu nastanili još tokom srednjeg veka.