У Србији се тренутно одвија 11 штрајкова, један је завршен, а три су најављена, изјавио је председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић. „Од почетка године било је 30 штрајкова, док је у претходној години било нешто више од 100 штрајкова”, рекао је он и навео да је реч углавном о штрајковима „у предузећима где је приватизација пропала”. Орбовић је казао да је синдикат у свим тим случајевима реаговао на време, преговорима са пословодством, обавештавањем Агенције за приватизацију и надлежног министарства, али да су, због прописа, који омогућавају да се уговор раскине тек после 14 или 15 месеци, многе фирме уништене.

Он сматра да „штрајкови у Србији немају политичку позадину, већ је у питању велико незадовољство радника који су остали без посла” и немају могућности да нађу ново запослење.

Говорећи о захтевима радника јавних предузећа за повећање зарада, он је навео да „синдикат подржава тај захтев уколико се ради о повећању из добити фирме”, али сматра да је захтев „неприхватљив” ако се повећање очекује из буџета или од повећања цена услуга, попут струје. Орбовић је замерио и влади, односно министрима, „одсуство јединственог става по питању захтева радника за повећање плата у јавном сектору”.

Протест у Куршумлији оценио је не као штрајк радника две фирме, већ као протест читавог града у коме не ради ниједна фирма. „Сматрам да ’7. јул’ не може да проради”, казао је он наводећи да је то предузеће уништено, али је истакао да би дрвном комбинату „Копаоник” требало да се помогне да покрене производњу, како би се осигурала будућност Куршумлији.

Орбовић је, говорећи о тешком положају радника, нагласио да грађани Србије имају најниже просечне зараде од земаља бивше Југославије. „Просечна зарада је пре кризе била 410 евра, а сада је 329 евра, што значи да су плате пале за око 25 одсто”, рекао је он.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије најавио је да ће састанак Социјално-економског савета бити одржан вероватно у петак следеће недеље.

Рекао је да ће синдикати тражити да састанку присуствује премијер Србије Мирко Цветковић и представници Социјално-економског савета Војводине, а предложиће да се разговара о економској ситуацији у земљи.

Бета

-----------------------------------------------------------

Оправдани захтеви геодета

Прихватам чињеницу да је немогуће добро функционисање Републичког геодетског завода ако се број запослених смањи за 30 одсто, нагласио је јуче Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања. Запослени у свих 170 служби катастра непокретности у земљи започели су пре 15 дана штрајк тражећи поништавање одлуке владе о отпуштању 595 радника од укупно 2.475 запослених.

– Тај број није реалан и о томе треба разговарати на влади, а кроз промене закона биће дефинисано како ће Геодетски завод функционисати у будућности. Изаћи ћемо у сусрет радницима који штрајкују јер су у праву али од њих тражимо да буду полетна снага а не уско грло у модернизацији катастра и да раде много боље, ефикасније и поштеније – рекао је Дулић, који је прекјуче разговарао са представницима синдиката.

Успостављање реда у грађевинарству и урбанизму подразумева добро функционисање и Геодетског завода и катастра непокретности јер се без њих не може замислити издавање локацијских дозвола, додао је Дулић и најавио измене и допуне закона о државном премеру и катастру.

– Тим изменама Геодетски завод постаће посебна установа истог ранга као и други државни органи на територији локалних самоуправа који представљају симболе државе. Катастар непокретности сада је синоним за спорост, неефикасност, корупцију и томе морамо стати на пут а проблеме заједнички решавати – објаснио је Дулић.

Д. М.