Економија
Скупа просвета, лоши ђаци
Иако српски школски систем годишње усиса око пет одсто бруто домаћег производа, учинак је и по знању и по уложеном динару много лошији него у другим земљама. – Готово 90 одсто буџета поједу плате 127.000 запослених у образовању. – Могућа уштеда трећине буџета за школство
Док министар просвете од 1. септембра отвара нове школе, а рационализацију школске мреже планира тек од следеће године, као и увођење новог система финансирања од 2014, демантујући могућност отпуштања просветара – ММФ од просветних власти Србије и званично тражи оно што је Светска банка већ сугерисала у својој најновијој студији „Како са мање урадити више”: што хитнију рационализацију школског система. Од гашења одељења и школа, па до скраћивања платних спискова.
Коме ће после одласка Мисије ММФ-а пасти у задатак да упери прстом на конкретне школе, одељења и просветаре и предложи како да се све то смањи и препакује – министру или градоначелницима – мање је важно. Ма ко то учинио, ослобађање од вишкова установа и запослених биће, уз све ризике и трошкове, за државу, локалне самоуправе, ђаке и родитеље више него корисно. Изражено у бројкама (према анализама Светске банке) предложене мере рационализације – спајање основношколских одељења са недовољним бројем уписаних ученика у оквиру појединачних школа, затварање школа са недовољним бројем уписаних ученика и премештај тих ђака у друге школе донело би уштеду од најмање 1,3 одсто консолидованих расхода државе.
Мада Србија на образовање издваја (према подацима изнетим у поменутој студији) око пет одсто бруто домаћег производа (готово као и балтичке земље и нешто мало више од Бугарске и Румуније), учинак је – разочаравајући.
Осим што се у школе уписује све мање ђака, сви који се упишу не заврше чак ни обавезну основну школу, а до краја средње стигне тек 78 одсто уписаних. Тако ни половина старијих од 15 година нема завршену средњу школу (41 одсто), а диплому високе школе и факултета има тек 4,5, односно 6,5 одсто грађана, а само четвртина дипломира у року.
А и они који уче баш много и не науче. Према критеријумима из Међународног програма, овдашњи петнаестогодишњаци не могу да се подиче читалачком, математичком и научном писменошћу. За вршњацима у земљама ОЕЦД-а заостају у просеку годину дана у математици и науци, а за две у читању.
Упркос значајном повећању инвестиција у образовање од 2000. године, по оцени Светске банке, „лавовски део“ средства утрошених на државно школство – чак 90 одсто или око четири процента БДП-а поједу плате запослених. Које су од испод просечних, растући по 20-30 одсто годишње, стигле до српског просека али су ниже него у другим сегментима јавног сектора.
Према последњим подацима Министарства финансија, на платном списку државе је 127.000 просветара. Према статистици Светске банке, у 4.688 основних школа запослено је 72.919, односно 54.387 учитеља и наставника, а у 621 средњој школи запослено је 35.512 особа од чега 28.426 професора. О неодрживости садашњег система указује и податак да је ученика све мање, а наставника све више, односно да на једног наставника у основној школи дође тек 10,6 ђака, а у средњој и мање – девет ученика.
Мада је тешко прецизно говорити о броју прекобројних (по јавно изреченим синдикалним проценама – од 8.000 до 17.000), о вишковима наставног кадра довољно говори податак да је у Србији чак триста школа са само пет ђака и да просечно у одељењу седи само 17,7 основаца. Вероватно идеално за рад, али скупо.
У Светској банци су израчунали да уколико би се минимални број ученика у одељењу попео на 30, у српским основним школама вишак би био 11.000 одељења, у свим разредима и у свим деловима земље. Слична је калкулација и за средње школе.
Додуше и банчини аналитичари признају да моментално спровођење правила о минималном броју ученика у одељењу на нивоу земље није могуће и да је за то потребно више година. Нешто брже уштеде би се, кажу, могле остварити рационализацијом величине одељења у оквиру појединачних школа, не мењајући укупан број ученика датог разреда и школе, али и консолидовањем одељења унутар оних школа у којима постоје услови за тако нешто.
Калкулација сугерише да би потпуно наметање минималног броја ученика једног одељења од 30 у свакој од 169 општина у Србији резултирало уштедом од око 14,7 милијарди динара или око трећину укупног текућег буџета који републичка влада опредељује за основно образовање. Па ипак, оптимизацијом одељења само унутар школа, што је краткорочно гледано много изводљивији план, оствариле би се знатне уштеде – око 3,5 милиона динара годишње, или око десет процената потрошње државе на основно образовање.
Рез би, кажу, требало да почне у Београду и другим великим градовима у Србији, те да постепено иде ка периферији, што би било и најефектније са становишта смањења трошкова.
-----------------------------------------------------------
Већи трошкови превоза ђака
Као и свака реформа па и ова школска, чији би део била оптимизација величине одељења, имала би и своје трошкове. Повећали би се издаци за превоз ученика који би убудуће до школе морали аутобусом. Мада је сада тачан износ повећаног трошкова тешко израчунати, теоретска калкулација, заснована на географским карактеристикама сваког административног округа и општине, указује на пораст овог издатка за око 50 одсто.
-----------------------------------------------------------
Тврди синдикати просветара
Смањивање броја запослених у просвети биће, чини се, теже него у другим деловима јавног сектора, због, како кажу упућени, јаких синдиката просветара, који су се протеклих година изборили за врло тврде одредбе колективних уговора који штите њихово чланство, али и ограничавају владу да се бори са синдикалним захтевима. Власти ће тек кад прође криза имати великих потешкоћа да ограниче даљи раст плата запослених у образовању.
Весна Јеличић
(У понедељак: Већа помоћ сиромашнима)
Последњи коментари
Americki menadzerski guru Piter Draker je davno predlagao da se skolstvo svrsta u najvazniju proizvodnu granu privrede. Samo tako ima nekog smisla.
Moze li mi neko navesti gde su MMF i svetska banka ponudili dobro resenje? Odgovor je prost: nigde. Oni su u proteklih 2 decenije bili udarna palica liberalnog tipa kapitalizma odgovornog za ekonomsku krizu koju ne znaju da rese jer su nesposobni. G. Perovic lepo istice "prednosti" amer skole u formiranju "narodnih masa za manipulaciju". Nista drugo ih ni ne interesuje. Da bi narod imao kakve takve sanse mora da ima bar pristojno obrazovanje.
Ja licno mislim da je program skolstva za vreme SFRJ bio mnogo bolji iako je gradivo bilo opsirnije nego danas, znalo se za red, rad i disciplinu, a danas je haos, ne zna se ko pije ko placa. Direktorka nase maticne skole problematicne djake nagradjuje bombonima, a npr. ucenika predskolskog uzrasta koga je vaspitacica povela na takmicenje iz recitovanja, gde inace nije imao pravo da se takmici jer ta kategorija ne postoji,ali je "oborio" s nogu i ziri i sve prisutne pa mu je dodeljena specijalna diploma za prvo mesto i naravno njega je direktorka bojkotovala na taj nacin sto je sve ostale ucesnike na opstinskim takmicenjima nagradila nekom knjigom, za njega nije bilo pod izgovorom da se on nije takmicio u skoli vec u opstini. Sramota.Isto to dete sledece godine na opstinskom takmicenju osvaja prvo mesto kao prvak i plasirao se na regionalno takmicenje, ali skola je opet zatajila i nije to dete obavestila kada je takmicenje. Zaamislite kako se oseca jedan predskolac, ili prvacic kada ga u samom startu neko nadredjeni bojkotuje i gura nazad. Sta onda da ocekuje kad odraste kao zreo covek. Ne svidja mi se taj zakon ministarstva prosvete koji deli osnovce do 4km. i preko 4km.Jedni su oslobodjeni placanja prevoza , a drugi placaju punu cenu, zar oni nisu svi ravnopravni gradjani koji imaju pravo na obrazovanje, ili oni do 4km su toliko blizu da im znanje vazdusnom linijom jednostavno doleti u glavu pa i ne moraju da idu u skolu. Jos jedna stvar nije u redu, mislim da su udzbenici i pribor za skolu zaista za nase plate i zivotne standarde preskupi.Mislim da bi neko iz ministarstva prosvete trebao da salje komisije,svoje komisije a ne iz opstina da obidju polako ali sigurno sve skole u Srbiji jer na mnogim mestima neko ko ima srednju ekonomsku predaje i po dva,tri predmeta, osobe koje upisu uciteljsku skolu predaju i pre nego sto zavrse, jednom recju u mnogim skolama je zaista NESTRUCAN KADAR.Bilo bi lepo da nesto od ovoga dopre tamo gde treba,zbog buducnosti Srbije.
