Скупља експлоатација руде

Држава намерава да више новца у буџет прикупи повећањем ренте на руде, а нови закон о рударству и геолошким истраживањима који прописује њихову висину могао би сваког дана да се нађе на дневном реду скупштине. НИС ће бити изузет од повећања намета све док не заврши модернизацију што је, уосталом, предвиђено и међудржавним споразумом.

Повећањем накнаде за експлоатацију угља, нафте, гаса, геотермалних вода, прилив у буџет ће се с истим нивоом производње повећати на око пет милијарди динара, што је дупло више него за ову годину када се очекује приход од око 2,5 милијарди динара. Прошле године је по овом основу наплаћено 1,9 милијарди динара, каже у разговору за „Политику” Златко Драгосављевић, државни секретар у Министарству животне средине,рударства и просторног планирања.

– Циљ је да се у овој деценији с овим нивоом надокнаде прикупи око 10 милијарди динара годишње, односно око 100 милиона евра, што је четири пута више него сада – каже Драгосављевић.

Новим законом о рударству и геолошким истраживањима рудна рента ће се за све врсте угља и уљних шкриљаца сa садашњих један повећати на три одсто, за нафту и гас с три на седам одсто, за металне сировине са три на пет одсто, за подземне воде на три одсто, геотермалну енергију на два одсто од прихода, односно износа од искоришћених или продатих минералних сировина. Нови предлог увећаних рудних ренти је, каже Драгосављевић, избалансиран с окружењем, осим за нафту и гас где је Србија и даље на зачељу, јер је ова надокнада и даље најнижа. У окружењу се надокнада за експлоатацију нафте и гаса креће од 10 до 13 процената.

Упитан како ће се нова рента одразити на Нафтну индустрију Србије, односно већинског власника „Гаспромњефт”, с обзиром на то да је међудржавним споразумом предвиђено да „неће доћи до погоршавања услова опорезивања”, Драгосављевић каже да ће се на њих нова рента односити у складу с свим одредбама тог уговора.

– То значи да оног тренутка када НИС заврши инвестициони циклус, биће формирана заједничка комисија која ће утврдити колико су заиста инвестирали, након чега би и за НИС требало да се примењује нови закон о рудној ренти, каже наш саговорник.

Он не очекује отпор оног дела посланика у скупштини који су били против продаје НИС-а, због претпоставке да се овим нешто чини НИС-у.

Упитан шта ће нова накнада значити за ЕПС, Драгутиновић одговара да ће то бити нови ниво издвајања, пошто је до сада рента за угаљ била један, а убудуће ће бити три одсто.

Део ових средстава, тачније 40 одсто прихода је из републичког буџета, исто толико су приходи буџета локалних самоуправа на чијој се територији руде експлоатишу, док преосталих 20 одсто припада министарству.

– Приходи локалне самоуправе биће повећани. Компаније ће издвајати више пара, али се неће бавити локалном инфраструктуром. За разлику од претходног закона где је општина та средства могла да користи за разне намене, нови закон налаже да општине где се експлоатишу минералне сировине направи програм расподеле тих средстава у циљу побољшања услова живота, на шта ће сагласност давати ресорно министарство.

У НИС-у кажу да је споразумом између Србије и Русије на основу којег је потписан купопродајни уговор с„Гасрпомњефтом” прописано да се пореско оптерећење у вези са пројектом модернизације рафинерије неће мењати све до тренутка комплетног повраћаја ове инвестиције, а рудна рента спада у ове порезе. По основу рудне ренте од продаје произведене сировине НИС је прошле године у буџет уплатио 1,367 милијарди динара.

НИС подржава намеру владе да законодавну основу везану за надокнаду рудне ренте прилагоди савременим тржишним условима. У овој компанији сматрају да треба пажљиво проучити искуство како већ развијених земаља, тако и тржишта југоисточне Европе, где се види да је рудна рента била један од инструмената не само за попуњавање буџета, већ и стимулисања развоја експлоатације.

Важно је да износ рудне ренте буде избалансиран и да одговара како интересима државе, тако и да очува инвестициону привлачност српске економије, поручују у НИС-у. У овом случају врло занимљиво делује искуство земаља у развоју (Македонија, Хрватска, БиХ, Турска, Румунија), које дефинишу горњу и доњу границу рудне ренте. Оне гране у којима производња захтева сложене технологије, знатне инвестиције и има дуг период исплативости, добијају повољније услове за разраду и експлоатацију. Тиме држава стимулише инвестиције у високотехнолошке гране које захтевају много капитала.

Јасна Петровић