Камате на штедњу код нас су високе, много више него у региону и Европској унији и као главни трошак кредита који се одобравају директно утичу да они буду скупи. Предстоји нам „Недеља штедње” и постоји опасност да банкари у борби за клијенте повећају камате на депозите. Зато ћемо пре „Недеље штедње” с банкарима одржати састанак на којем би требало да се постигне „џентлменски споразум” о заустављању камата на депозите на постојећем нивоу, рекао је јуче Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије

Централна банка неће, међутим, административним мерама ограничавати камату на депозите. Први човек НБС банкаре јуче као да је, практично, подсетио да их очекују већи трошкови због примене Закона о заштити корисника финансијских услуга, али и да, услед кризе, могу да очекују већу цену на стране изворе финансирања.

Он је додао да то не значи да би грађани требало да штеде мање, али и да се не сме заборавити да су каматне стопе у еврозони и другим земљама неупоредиво мање него у Србији. Домаћа штедња у последње три године повећана је за три милијарде евра и сада девизна штедња износи 7,5 милијарди евра.

Шошкић је оценио да нема разлога за страх да ће стране банке повући новац из Србије, јер су оне посебна правна лица, а банкарски сектор не само да је солвентан, већ и заштићен прописима о адекватности капитала.

Гувернер очекује наставак смањења инфлације и да ће крајем септембра она бити једноцифрена на годишњем нивоу.

– Цене хране су стабилизоване, раст регулисаних цена је успорен, а на тржишту може да се уочи релативно ниска агрегатна тражња, тако да не очекујемо додатне притиске и верујем да ће дезинфлаторни фактори бити доминантни – казао је Шошкић на конференцији за новинаре.

Гувернер је истакао да је инфлација је у последњем тромесечју око нуле и да се може рећи да је макроекономски систем Србије повратио стабилност у погледу кретања цена.

Према резултатима анкете, додао је он, инфлаторна очекивања су почела да падају и у октобру су са осам одсто пала на седам одсто.

Шошкић је казао да је референтна каматна стопа снижена за 0,5 процентних поена на 10,75 одсто и да се може очекивати наставак кретања референтне каматне стопе у складу са кретањем инфлације.

Раст бруто домаћег производа до краја године износиће 2,5 одсто, захваљујући највише доприносу приватних инвестиција, бољим резултатима у сектору пољопривреде и саобраћаја.

Он је казао да Србија још није достигла ниво БДП-а пре кризе 2008. године, али да очекује да, уколико не буде великих привредних шокова на међународном тржишту, у наредној години Србија поврати преткризни ниво привредних активности.

Шошкић је додао да је у првом тромесечју 2011. године забележен раст БДП-а од 1,6 одсто, у другом тромесечју забележен је пад од 0,5 одсто, а у трећем тромесечју се очекује раст БДП-а од 0,5 одсто због добре пољопривредне сезоне.

Гувернер је казао и да се очекује нешто већи дефицит текућег рачуна који би требало да буде око 7,6 одсто БДП-а у овој години, пошто ће економски раст бити углавном заснован на инвестицијама.

Према речима Шошкића, курс динара је стабилизован од краја јула, а стабилним кретањима на девизном тржишту допринело је и склапање стендбај аранжмана са Међународним монетарним фондом.

Девизне резерве су тренутно око 10,4 милијарде евра, од чега су нето-девизне резерве НБС око 6,6 милијарди евра, а штедња у банкама је достигла око 7,5 милијарди евра, навео је Шошкић.