Сезонско слабљење динара изазвано је у највећој мери потребама предузећа да на време измире доспеле обавезе према иностранству, оценио је јуче вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић, представљајући публикацију „Извештај о инфлацији”.

– Пре кризе терет слабљења динара био је на потрошачима, јер су произвођачи девизни ризик, повећањем цена, пребацивали на грађане. Сада је, због мале тражње, тај терет пребачен на произвођаче, а делом и на увознике, али и на један део становништва који су се у претходном периоду презадужио у еврима – објаснио је Марковић због чега привредници сада кукају много више него раније због раста евра.

Он је додао да разуме тежак положај компанија, али им саветује да користе механизме заштите од валутног ризика.

– Постоји нешто што се зове куповина терминских уговора, а са чим су привредници недовољно упознати. У пракси то могу да примене они увозници који робу купују на одложено и апсолутно не могу да предвиде шта ће се са курсом десити за три месеца. Потребно је да оду у банку и купе термински уговор који ће им гарантовати да ће им еври бити размењени по данашњем курсу. Наравно, банкари то не раде без премије и за три месеца ће привредник на одређену суму новца платити и тај трошак, али од тог тренутка курс евра за њега постаје потпуно предвидив – саветовао је Марковић.

Од почетка октобра национална валута је ослабила за седам одсто, а НБС је у последњих неколико месеци, спасавајући динар, потрошила око 500 милиона евра. И док су грађани и привредници забринути, јер сматрају да НБС не интервенише у довољној мери, економски стручњаци, с друге стране, сматрају да централна банка превише новца троши на спасавање динара. На то су јуче у НБС упозорили професори Миладин Ковачевић и Ђорђе Ђукић. Обојица су оценили како су интервенције претеране и питали до које границе НБС може да троши девизне резерве.

– Дозвољени праг од ММФ-а за интервенције износи чак четири милијарде евра – објашњава Бранко Хинић, директор сектора за економске анализе и истраживања НБС. – То, међутим, не значи да ММФ жели да ми више интервенишемо, већ само сведочи о поверењу које ова међународна финансијска институција има у нас – објаснио је Хинић.

Интервенције НБС усмерене су на обезбеђивање несметаног функционисања девизног тржишта, али и спречавање прекомерних дневних осцилација, још једном је подсетио вицегувернер. У централној банци сматрају да слабљење динара не угрожава планирани ниво инфлације која би ове године требало да се креће у распону од четири до осам процената.

– Инфлација је у јануару износила је 4,8 одсто на међугодишњем нивоу и очекујемо да ће у првих шест месеци остати испод доње границе планираног нивоа, да би се на крају године приближила циљу. Раст цена у првом тромесечју 2010. године биће 2,2 процента због очекиваног поскупљења робе и услуга које контролише држава. Смиривању инфлације у прошлој години највише је допринело појефтињење основних прехрамбених производа, због слабе куповне моћи. Зато постоји могућност да са постепеним опоравком привреде цене поново порасту – казао је вицегувернер Марковић.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Ревизија Бечког договора са банкама

Представници Народне банке Србије разговараће данас у Бечу са представницима страних банака које послују у Србији о кредитирању на српском тржишту.

Ранијим Бечким договором, постигнутим крајем марта прошле године, банке су се обавезале да у 2009. неће смањивати укупан износ кредита одобрених у Србији у односу на 2008. годину.

Тај договор требало је да омогући да српска привреда у време економске кризе уз помоћ банкарских позајмица одржи ликвидност и производњу.

Новим договором банке би требало да буду ослобођене обавезе да не смањују кредитну изложеност у Србији, односно могле би како је најавио гувернер НБС Радован Јелашић да до 20 одсто смање позајмице на српском тржишту.

Процењено је да домаћа привреда излази из рецесије и да више нема потребе за административним мерама којима би се банкама прописивали минимални износи за кредитирање.

Услов за постизање првобитног Бечког споразума са банкама био је да Србија постигне споразум са Међународним монетарним фондом, а новом састанку у Бечу присуствоваће и чланови мисије ММФ-а која је 23. фебруара завршила трећу ревизију кредитног аранжмана са Србијом.

Бета

-----------------------------------------------------------

Просечна зарада у јануару 29.929 динара

Просечна нето зарада у Србији у јануару била је 29.929 динара, што је номинално мање 18,6 одсто него у децембру прошле године, а реално 19,1 одсто, саопштио је јуче Републички завод за статистику. У односу на просечну зараду исплаћену у јануару 2009. године, просечна нето зарада у јануару ове године номинално је већа за 3,6 одсто, а реално мања за 1,1 одсто. Просечна зарада са порезима и доприносима у јануару била је 41.651 динар, што је номинално мање за 18,5 одсто, а реално за 19 одсто мање него у децембру 2009. године. Просечна бруто зарада у јануару номинално је већа за 3,5 одсто, а реално мања за 1,2 одсто, у односу на просечну зараду исплаћену у јануару прошле године.

Танјуг