Српски „Комтрејд” припојиће својој пословној групацији и словеначку софтверску компанију „Хермес софтлаб”. До следеће недеље, Веселин Јевросимовић, власник „Комтрејда”, овонедељни гост Политикиног пословног клуба не жели да открива детаље своје пословне трансакције, али и не пориче незванична сазнања овдашњих новинара. Потврђује само да је на помолу стварање информационо-технолошке групације са великим амбицијама у централној и југоисточној Европи и са 1.600 запослених.

Аквизиција „Хермеса” могла би озбиљно да пољуља тврдње о затвореностисловеначког тржишта за српске фирме. Како је то Вама успело, за разлику, рецимо, од „Салфорда” или „Делте”?

Не бих коментарисао искуства других. Ми нисмо наишли на опструкције. Ни политичке ни пословне. Победила је најбоља финансијска понуда и тај посао биће озваничен и завршен следеће недеље.

Понудили сте 40 милиона евра?

Чуће се. Можда. За нас је аквизиција „Хермеса” значајна у даљем ширењу у региону. Отварају нам се и врата Европске уније. Куповином постајемо ИТ лидер у централној и југоисточној Европи. Очекујемо обрт од око 300 милиона евра, од чега трећину у домену софтвера. Јер, „Хермес”, који је сада у већинском власништву страних акционара, бави се производњом софтвера већ 20 година. Развија софтвер за „ХП”и „Водафон”. Велики део тих апликација примењује и „Мајкрософт”.

Много се у последње време говори о првом српском ИТ парку, који ће се градити у Инђији и у који ће се уселити фирме попут „Мајкрософта”. Да ли је то и у Вашим плановима?

Ако добијемо добре услове, зашто да не. Неће нас привући само зграде, битни су и други услови. Пољска држава је направила ИТ парк поред Кракова, понудила субвенције, преговарала са „Моторолом” да ту лоцира своју производњу. „Моторола” истина никада није дошла, али су ту настале највеће пољске софтверске компаније које данас предњаче у југоисточној Европи.

ИТ би и у Србији, судећи по министарским најавама, требало да буде један од стубова будуће индустријске политике.

Нема развоја ниједне земље без примене нових технологија. То би и држава требало да схвати. Наша шанса је у софтверу. То је једини производ у информатици који можемо да производимо и извозимо без обзира на границе.

Најављује се долазак великих страних ИТ компанија. Шта је то наш адут, шта је то наша предност у односу на друге?

Кадрови. Технолошка образованост појединца је на изузетном нивоу, и уз озбиљну политику државе у овој области лако можемо привући велике компаније.

Имамо добре стручњаке, али мали проценат становништва користи рачунаре?Шта кажу ваши подаци? Излазимо ли из каменог доба, кад је о ИТ реч?

Што се тиче хардвера, да, али има много других проблема. У Србији данас тек око 18 одсто популације користи компјутер. Ово тржиште је гладно. Прошле године је на тржишту информатике Србија забележила обрт од пола милијарде евра, а Мађарска (знамо где је била деведесетих) четири пута више. Међутим, ни овде не можете да продајете било шта. Када нико у Србији није желео да размишља о компјутеру лошијем од „пентијума”, у Румунији су увелико пролазили слабији рачунари.

Како би државамогла да помогне?

Да, пре свега, направити озбиљну стратегију развоја информатичког друштва и да је примењује, како би се  превазишао технолошки јаз. То је по мени први корак и основни посао државе, односно надлежних министарстава.

Ако бисте Ви сели у министарску фотељу, којих пет потеза бисте најпре повукли?

Немам такве амбиције.

Али, ако бисте...

Оформио бих информатички савет и направио стратегију развоја ИТ-а у Србији. Стварно бих забранио увоз половних рачунара, смањио порез и на пратећу компјутерску опрему, а не само на „кућишта”. Унапредио бих прописе и обезбедио њихово спровођење. Колико је то потеза? Смањио бих порез и на мобилне телефоне, па не било толико шверца робе која се само још код нас третира луксузном.

То је све?

Не, информатика није само хардвер – она је и софтвер и мреже, телекомуникације. Цела та област мора да се либерализује, да се инфраструктура побољша...

А како је позиционирана наша ИТ индустрија у региону?

Београд израста у регионални центар. Све водеће ИТ компаније су овде отвориле регионалне канцеларије. Хрватско тржиште је највеће информатичко тржиште, а наше је најперспективније. Даљи развој свакако ће зависити и од државе, која још спава.

То Вама очигледно не смета, ви се ширите и на друга тржишта?

„Хермес” је само почетак, планирамо и друге аквизиције. Тренутно смо у преговорима са две велике пољске компаније и исход ће се се знати до септембра.

Да ли „Комтрејд” ценом и квалитетом може да парира страној конкуренцији? У којим сте их то већим пословима победили?

Можемо да будемо конкурентни. Али шта су велики послови? Ако ја имам шансу да продам комплетно ИТ решење, увек ћу то учинити пре него да продајем много рачунара са зарадом од један посто. Бити лидер не значи имати један или два велика посла у току године.

Како се борите са конкуренцијом на домаћем тржишту?

Конкуренцију имамо и то нас радује. Не плашим се здраве конкуренције, само нелојалне.

Купују ли Срби радо први домаћи рачунар?

Купују, то је тренутно најпродаванији рачунар у Србији. Имамо централизовану производњу рачунара, сада за цео регион.

Производите или само склапате?

Српски је бренд, а компоненте су увозне. То није новина. Рачунаре склапа и ИБМ и „Дел”, мислим да једино „Тошиба” производи. „Комтрејд” има аутоматизовану линију за склапање компјутера и капацитет је 300.000 рачунара годишње. Имамо фабрику у Кини која производи по нашем дизајну. Имамо и добављача за лцд мониторе.

А како се српски бренд нејм рачунар котира на страном тржишту?

Извозимо, али постоји проблем са домаћим прописима. Привредна комора Србије, на пример, неће да нам изда сертификат да је реч о домаћем производу. Цео свет склапа компјутере, али код нас се очекује да 51 одсто компоненти буде домаће, што је у области информатике немогуће. Светски стандарди су два одсто.

Какви су вам извозни планови?

Циљ је да за пет година наша компанија буде ИТ лидер у Европи. Циљ је и да направимо једну јаку регионалну базу која може да одговори захтевима јачих тржишта као што су САД, Европска унија, Саудијска Арабија, Уједињени арапски емирати. То није немогуће, јер „Комтрејд” већ послује у 15 земаља света, чак и у Америци.

Ко су ваши најпознатији клијенти ?

„Оптима” – треће позиционирана компанија за брзе испоруке пошиљки, после ДХЛ-а и „Федекса”. Радимо за њих развој софтвера, а уз „Хермес” тој листи ће се придружити и „Хјулет пакард”.

Најавили сте излазак „Комтрејдових” акција на Лондонску берзу?

Сигурно је да ћемо, после аквизиције „Хермеса” и консолидације, изаћи на неку од европских берзи. Највероватније током идуће године.

Кажу да политика економији срећу квари. Колико политичке турбуленције заиста утичу на пословање појединачних компанија? Осећате ли их у свом бизнису?

Нестабилна политичка ситуација не одговара привреди ниједне земље. Али ИТ грана је таква да политика не може много да утиче на њен развој. Ипак, да нема турбуленција раст би сигурно био већи.

Грана је, дакле, прилично отпорна на политику. А ви лично? У политичким причама се не помињете. Да ли сте имали понуда за политичко ангажовање, бар у финансијском смислу? Да ли има политичких протежирања и да ли сте их осетили на својој кожи?

Тога заиста има, али ја лично нисам имао таква искуства. Нисам имао ни конкретне понуде. Можда раније. Ни захтева за финансирање. Нисам, истина ни нудио. Ма, мене политика уопште не занима.

А да ли ће угоститељство бити Ваш споредни бизнис? Отворили сте свој ресторан, који је „упаковао” познати индустријски дизајнер Карим Рашид. Или је то само оно „сан сваког Србина је да има кафану....”

Ресторан сам отворио из крајње практичних разлога. Имам фирму са 600 запослених и храну смо обезбеђивали преко кетеринг служби, које су у почетку добре, а онда им се услуге покваре. Када се указала прилика за то, отворио сам ресторан, који припрема и храну за наше раднике, а отворен је и за остале госте.

А однос према новинарима? Има оних који, кажу, да су на разговор пред Вашим вратима чекали и непристојних два-три сата?

Добро сарађујемо са медијима и за тај случај, заиста не знам. Можда сам био на неком састанку или је авион каснио, или је био неки неспоразум. Заиста ми то није манир.

Један сте од новијих чланова клуба „Привредник”, који важи за врло утицајну елитистичку привредничку групу, али и за клуб богатих бизнисмена, међу којима има и оних које јавност перципира као контроверзне?

То јесте наша економска елита и утицајна група и зато сам и ушао у клуб „Привредник”, јер сматрам да и привредници треба да се окупљају у своја удружења, као и новинари, рецимо. А да ли тамо има контроверзних бизнисмена? Ја не могу да судим о томе. Шта је уосталом контроверзан? А што се богатства тиче, моје богатство су знање и искуство. Новац који зарађујем инвестирам у нове пројекте. Тако пара имам, а у ствари их немам.

-----------------------------------------------------------

Паметна инвестиција у паметну зграду

Уложили сте, кажу 12 милиона евра, у „Комтрејдову” пословну зграду? Да ли је била паметна толика инвестиција у „паметну зграду”?

Да, реч о великом улагању, али у Београду није постојала зграда која је одговарала потребама пословања и технологије „Комтрејда”. Уосталом то је зграда са 17.000 утичница и 300 километара разних мрежних оптичких каблова. Таква нам је била потребна и наравно да се таква инвестиција исплати.

-----------------------------------------------------------

Мањи намети на е-куповину

У свету се увелико купује из дневне собе. Ми и даље морамо до продавнице?

– Имамо Закон о електронском потпису, али се он не примењује. Требало би нешто урадити на успостављању електронске трговине која овде не функционише. У свим земљама у свету и Европи, све што се купује преко Интернета у вредности до 100 евра иде без дажбина, а код нас су ослобођене само наруџбине до 20 евра, каже Јевросимовић.