Ако и Божидар Лаганин, директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА, и Милан Ковачевић, консултант иностраних улагача, ове године имају више посла него лане значи ли то да ће више инвестиционих заставица бити пободено у Србији? И један и други саговорник су оптимистични јер ћемо имати скромно повећање економског раста, мало се и рејтинг земље поправио, а очекујете се завршетак неких започетих инвестиционих циклуса.

Политика: Господине Лаганин, преко пута Вас седи консултант за страна улагања, имате прилику да му директно кажете шта посебно треба да нагласи својим клијентима како би новац уложили у Србију.

Лаганин: Програм за који се сви врло често „ухвате” је програм подстицања инвестиција, односно доделе бесповратних средства по новоотвореном радном месту. Оно што покушавамо јесте и да земљу промовишемо као идеално место за извозне послове и ту имамо на уму уговоре о слободној трговини са земљама региона, Русијом, Белорусијом, Турском, Европском унијом, Казахстаном… Те погодности улагачу отварају тржиште од око милијарду људи. Такође, оно што истичемо је едукована и индустријски вешта радна снага.

Политика: Господине Ковачевићу, чули сте да су подстицаји били прва ствар коју је господин Лаганин споменуо. Ако с клијентима причате онако као што пишете, онда не верујем да би то било прво што бисте ставили на листу предности кад је о Србији реч?

Ковачевић: Подстицаји могу томе допринети, али оно што више помаже јесте општа инвестициона клима.

Политика: Али, Ви сте ту политику подстицаја критиковали?

Ковачевић: Критикујем и даље. Јер, кад дате кеш да би се запослили људи, тај новац мора бити надокнађен већим наметима онима који послују мимо тих олакшица. Да имамо вишак новца, резерву уместо минуса у државној каси, ја бих то подржао. Хватамо инвеститоре за рукав, заборављајући да је поправљање опште инвестиционе климе много важније.

Политика: Будите искрени па реците да нико од Ваших клијената у Србију није дошао управо због тих подстицаја?

Ковачевић: Понеко се можда двоумио, па је тај подстицај помогао. Али, мислим да није дошао само због тога. И ако гледате анализе и студије на ту тему, ни порески ни финансијски подстицаји нису одлучујући. Одлучујућа је инвестициона клима која ће привлачити и домаће и стране инвеститоре. Узимањем од једних из буџета, па давањем другима имамо још већи проблем. Јер, или нам је већи минус у каси, или смо се задужили, или ћемо морати да повећамо порезе да то надокнадимо.

Политика: Ово о чему господин Ковачевић говори је и сугестија ММФ-а: како криза пролази морамо и да смањујемо субвенције. Да ли је време за смањење тог колача? Ковачевић је једном приликом рекао да Министарство економије поткупљује улагаче.

Лаганин: Сложићу се с професором да је трајније решење формирање боље инвестиционе климе. Али у овом тренутку подстицаји су добар алат који помаже да компаније преломе и дођу овде. Искуство је да та средства нису толико велика, више о томе влада фама. На пример, годишњи износ тих подстицаја је неколико пута мањи него што су субвенције пољопривреди или донације „Железници”. Друга фама која влада је да те подстицаје углавном користе страни улагачи. Подаци показују да од око 150 укупно одобрених чак 96 пројеката реализују домаћа предузећа.

Политика: Али, те инвестиције су уситњене?

Лаганин: У појединачном обиму ти износи су знатно мањи за домаће фирме. Али, наша предузећа имајући у виду да зајмови који су им на располагању врло често нису повољи и овакви програми им помажу да своје пројекте реализују.

Потплаћујемо улагаче да дођу: Милан Ковачевић, консултант иностраних улагача (Фото З. Анастасијевић)

Ковачевић: Има још један разлог због кога ови програми иду у корист странаца. Мултинационалним компанијама је много лакше да за своје пројекте нађу банкарску гаранцију. Домаћим фирмама је то врло често велики проблем, јер овдашње банке скоро да уопште не дају гаранције, ако нису покривене депозитима. То значи да је излишно да наше предузеће добије тај новац ако ће га ставити у депозит банци.

Политика: Господине Лаганин, кажете да за те подстицаје није издвојено много новца, али постоје ствари које државу не коштају ништа, као што је реформа прописа, па се с тим застало?

Лаганин: То је нешто што може да се подведе под добру вољу и развијену свест и потребу да се свеобухватна реформа прописа одвије у кратком року. Али, такозвани Срп се сусретао с разним бирократским отпорима. Оно што СИЕПА већ годинама ради је врло интензивна сарадња с локалним самоуправама. Јер, сваки пројекат за коначно одредиште има територију неког града или општине. И ако је администрација на локалу добро припремљена, онда ће то повећати њихову конкурентску предност. У земљи имамо 175 градова и општина и развијену тржишту утакмици међу њима. И што су локалне власти агилније и што више схватају да је понекад потребно уложити додатни труд то више и добијају инвестиционе пројекте.

Политика: Господине Ковачевићу, кад узмете карту Србије, на које градове или општине обично скрећете пажњу својим клијентима да забоду инвестиционе заставе?

Ковачевић: У неколико случајева имао сам овлашћења па сам налазио места где постоји неискоришћена зграда или инфраструктура. Тако сам, рецимо, у Банатском Карађорђеву препоручио једну америчку инвестицију. СИЕПА ради колико може у датим условима, али мислим да би било боље када бисмо убрзали реформе комуналних делатности. Да нађемо концепт како ћемо на релативно равноправан начин дефинисати услове да се почне бизнис. Узмимо рецимо „Електропривреду” којој морате платити да добијете одређени капацитет струје, коју ћете касније опет плаћати.

Политика: Да ли су Ниш, Зајечар, Краљево и Нови Пазар места у којима препоручујете инвеститорима да дођу?

Ковачевић: Нису.

Лаганин: Вероватно сте ове градове издвојили због тога што су у групи оних с високим подстицајима. Није само то пресудно. Свако ће вам рећи да је то једнократна помоћ, али да му не омогућава одрживо пословање. Инвеститор мора да нађе и адекватну инфраструктуру, квалитетну радну снагу, решење за испоруку својих производа. И наравно мора да наиђе на пословно оријентисану локалну заједницу која ће му бити на услузи.

Када бих ја разговарао са инвеститором који се бави производњом џинса сигурно да бих му сугерисао да изабере Нови Пазар. Ономе ко се бави електронском индустријом сугерисао бих да дође у Ниш. Али, сваки озбиљан инвеститор је захтеван купац. Не можете пред њега да изађете с једном понудом јер ћете испасти неозбиљни. Он жели да погледа већи број могућности и донесе одлуку.

Ковачевић: Уверен сам да није добро да ми, у иначе малом интересовању инвеститора, размишљамо где би било добро да се те инвестиције сместе. Прво би требало да видимо како да их има више, па бисмо онда дошли и до тог луксуза да им сугеришемо где би евентуално могли да улажу.

Политика: Зашто може да шкоди ако сугеришемо?

Ковачевић: Могао би да настане неки арбитрарни поступак који ће оставити лош утисак на стране улагаче.

Политика: Колико мислите да су спорења због „Горења” оставила лош утисак на улагаче?

Ковачевић: Мислим да јесу. У земљама које су привукле доста инвестиција се такве ствари нису догађале. Није се политика мешала у то. И то не би ваљало да се догађа. Инвестициона клима се састоји и од политичког ризика који је доста велики. Друго, стабилност економије је важна. Кад те проблеме решимо онда нам неће бити потребно да се политика меша у то да ли да нека страна улагања сместимо у једно или друго место. И изостаће тај утисак да потплаћујемо инвеститоре да дођу.

Лаганин: Политизација те приче је била апсолутно непотребна и оставила је горак укус у устима улагача. То није тема за политичаре. У конкретном случају „Горења” трећи пројекат се дуже време вагао, гледали су и неке хале у Нишу, на пример. Ми смо на крају помогли да погледају и друге локације у земљи. Олучили су се за Зајечар јер су тамо могли најбрже да успоставе производњу, а висок ниво подстицаја јесте утицао.

Политика: Каква је била реакција представника „Горења” оних дана док је политичка драма трајала?

Лаганин: Тих дана је један од наслова био „Афера Горење”. Не видим шта је афера ако инвеститор одлучи да негде уложи новац. Овим смо успели само да додатно погоршамо имиџ земље. Замислите како би изгледало када би се свака политичка станка изјашњавала о сваком пројекту који реализујемо. Инвеститор нема потребу да проводи с политичарима превише времена. Да је хтео да се бави политиком не би дошао с бизнис планом.

Ковачевић: Требало би више да размишљамо о тржишним, а не о политичким методама привлачења инвеститора. Кад већ није тако имаћемо све више случајева да политика одређује локацију. Било би паметно да рекламирамо јефтине ресурсе, повољан начин да се евентуално дође до неке производне хале или трафо-станице. А не да унапред одређујемо места у која инвеститор треба да оде.

Политика: Премијер је на Копаонику рекао да ће држава наставити да подстиче инвестиције, али на транспарентан и недискриминаторан начин. Како то тумачите?

Лаганин: Ми нисмо креатори економске политике, ми не доносимо мере, него их примењујемо. И све што је одлука владе за нас је нека врста „светог писма”.

Политика:Тумачите ли то као најаву измене „светог писма”?

Лаганин: Схватам да ћемо добити и нове програме и нове мере које ће бити добро промовисане.

Ковачевић: Мораће много ствари да се промени. Што пре би, на пример, требало решити проблем одузете имовине. Понешто треба и да препишемо од Европске уније, не зато што морамо, него зато што нам је корисно. Морамо да имитирамо цео свет да наше тржиште капитала направимо привлачнијим. Било би добро да на берзи странци почну да купују наше акције. Важна је и промена пореске политике, јер се много средстава убира преко разних такси. Иако имамо најнижу стопу пореза на добит, порез на дивиденду износи 20 одсто.

Политика: Готово да нема државног званичника који, говорећи о инвестицијама, не спомене да су порези на добит, зараде и ПДВ у Србији најнижи. С дуге стране, готово да нема страних или домаћих улагача који нам неће приговорити да су квазипорези овде превелики?

Лаганин: Фирмарине, на пример, варирају од општине до општине. Сигурно да би добро било да се дају неки оквири у којима би оне требало да се крећу.

Политика: То је ваљда требало да уради Министарство финансија?

Лаганин: То јесте њихова надлежност и сигурно да простора за даље унапређење тог сегмента има. Наравно да ће свака компанија да се прво упути у пореску политику.

Ковачевић: Искуство других земаља нам говори да можемо и повећати порез на добит, ако смањимо фирмарине и друге намете. Ствар је поверења у систем, нико нам не верује да су нам ниске пореске стопе, ако има толико ванредних давања. Не би нико побегао ако би порез на добит био и 12 и 15 одсто, а кад би други намети били мањи.

Политика: Колико страних инвестиција очекујете ове године?

Лаганин: Очекујем четири милијарде долара страних инвестиција. Аргумент за то је „Фијатов” бизнис план, планиране инвестиције „Ју-Ес стила” и „Бол пекиџинга”, НИС-а, у поступку је и продаја дела акција „Телекома”, „Макси” је већ продат. А и имао сам на уму и потенцијалне инвеститоре с којима радимо.

Политика: Да ли је то преамбициозан или реалан циљ?

Ковачевић: Слажем се да има неминовних инвестиција. Стране компаније које су овде и задовољне су – инвестираће знатна средства. Важно је да ли ћемо поправити ситуацију у грађевинарству, али и на берзи. Много тога ће зависити и од тога да ли ћемо продати „Телеком”. Очекујем више инвестиција него прошле године, али је прилично незгодно изаћи са цифром.