Србија у ЕУ – добит већа од трошка

Коштаће нас и то много, али ће се исплатити – и те како.

То би у најкраћем могао да буде закључак анализе добити и трошкова уласка Србије у Европску унију или боље рећи реформи које ионако мора да спроведе ради себе и својих грађана.

Анализе чији су закључци први пут преточени у новац обавио је тим стручњака, од макроекономије до кинематографије, који је окупио Факултет за економију, финансије и администрацију.

Бројке кажу да ће разлика између онога што ћемо морати да платимо – уложимо и онога што ћемо добити или, како то економисти стручно дефинишу, нето финансијски ефекат бити једнак вредности 1,5 одсто бруто домаћег производа (што је према садашњем БДП-у око 45 милијарди динара). Под претпоставком да се оствари зацртани политички циљ – да 2014. постанемо чланица ЕУ и да се у међувремену упакујемо у њен наредни седмогодишњи буџет на коме се већ сада ради, иако актуелни истиче тек 2013. године.

Први удар на буџет

Без уласка у Унију наш бруто домаћи производ 2015. би био 5.530 евра, а ако 2014. добијемо чланску карту, износиће 6.075 евра по становнику. Кумулативна разлика у висини достигнутог нивоа БДП-а по становнику само наизглед није значајна, али је кључна разлика коју производи процес приступања ЕУ лакши и обимнији приступ, пре свега, некредитним изворима за финансирање текућег дефицита и то по основу разлике у висини страних директних инвестиција и средстава која би се користила за макроекономско прилагођавање. А њих би Србија у случају одустајања морала да обезбеди на терет пореских обвезника или и из девизних резерви, објашњава Ана Трбовић, директор ФЕФА Центра за европске интеграције, која је, са проф. др Михаилом Црнобрњом, уредником књиге „Ефекти интеграције Србије у ЕУ”, у коју су упаковане анализе стручних тимова.

Разлика између сценарија „без” и „са” чланском картом ЕУ ломи се на: потрошњи становништва (просечна годишња стопа раста је 1,2 према 2,8 одсто у корист оног са приступањем ЕУ, односно потрошње која ће 2015. износити 3.820 или 4.250 евра по становнику), затим на обиму инвестиција (1.380 или 1.880 евра годишње по становнику), а посебно страних директних улагања (1.400 према 2.300 евра у петогодишњем периоду). Битна је разлика и у извозу (2.250 према 2.850 евра годишње по становнику), који ће истина пратити и већи увоз, уз добит за потрошаче. Доминантни део макроекономских добитака дугорочног је карактера и проистиче из ефеката проширења тржишта за домаће произвођаче и јачања конкуренције на домаћем тржишту, објашњава Трбовић.

У првим годинама, као и код других земаља приступница, буџет ће преживети удар, пре свега због губитка царинских прихода и прихода по основу ПДВ-а на увоз, што ће захтевати знатније уштеде на расходима. У каснијим годинама притисак на јавне финансије ће се смањивати, тако да се целокупан ефекат процењује на око један одсто БДП-а годишње, пре свега као резултат вишег привредног раста. Јер, чланство доприноси привредном расту око два-три процента, а раст бруто производа од око један одсто побољшању фискалног резултата од око 0,4 одсто, указују макроекономске рачунице из наведене студије.

Јефтинији кредити

Ни грађани не морају да буду забринути. Иако се очекује да ће неки пољопривредни производи поскупети, Србија у наредном периоду неће имати озбиљнији ценовни притисак. То не значи да инфлаторних неће бити, али не услед прикључења јединственом тржишту. Улазак у Унију донео би и јефтиније кредите, ниже камате и држави као дужнику, али и грађанима и привреди. Што се курса тиче, процењено је да би динар годишње реално апресирао за око један одсто. Девизне резерве би биле веће, дуг виши, али не и терет његовог сервисирања с обзиром на извозне приливе и висину бруто домаћег производа.

(/slika2)Упркос огромним приватним и јавним трошковима, од административних, преко увођења стандарда до гашења прекобројних прерађивачких капацитета (од 200 млекара, очекује се да остане око пет–шест великих и 15–20 средњих), пољопривреда је можда најбољи пример да ће се издаци, како се будемо приближавали ЕУ, смањивати, а користи повећавати. По уласку у ЕУ, субвенције ће се додатно увећати.

Укупан „чек” за Србију требало би да се креће око 10 милијарди евра за буџетски циклус (седам година), при чему ће се износ средстава из године у годину повећавати.

Биће и више страних инвестиција у пољопривреду, процене су из анализе.

И јавни и приватни сектор убудуће ће, из сопствених средстава и европске помоћи, морати много да улажу у заштиту животне средине, како би се уподобили европским захтевима. Бугари су рецимо инвестирали чак 11 одсто БДП-а. Али ће добит, бар она која се може новчано изразити бити значајна, на нешто дужи рок. Почев од 2020, годишња добит од рецимо, инвестирања у заштиту ваздуха износила би од 351 до 621 милион евра. Пуно спровођење директива за заштиту пијаће воде донело би 422,3 милиона евра сваке године.

Весна Јеличић

------------------------------------------------

Више посла, мање незапослених

Већ са добијањем статуса кандидата за чланство у ЕУ, у наредних шет година очекује се повећање броја запослених за 250.000, уз смањење листе незапослених за око 200.000. Ако бисмо статус кандидата за чланство добили 2010. године, стопа незапосленост би до 2014. опала на око 12 посто. Стопа запослености порасла би са садашњих 51 на 58 одсто, чиме би се смањило заостајање Србије у односу на ЕУ на око 10 процентних поена.

------------------------------------------

Стоп пиратима

Прихватање европских правила у кинематографији отвара нове могућности за финансирање ове области (убудуће уз субвенционисање филмске индустрије) и ефикасну борбу против филмске и видео пиратерије. А шта то значи најбоље говоре процене да због приратерије у репродуктивној кинематографији Србија губи 32,7 милиона евра ненаплаћених пореза. Или јасније, због смањења броја посетилаца у биоскопима за 2,7 милиона, од 2002. до 2007. године, уз просечну цену биоскопске улазнице од два евра, директан губитак износи 5.470.000 евра.