Милан Кнежевић, власник компаније „Модус”, с нестрпљењем је јуче пратио да ли ће Савет министара спољних послова Европске уније одблокирати Прелазни споразум са Србијом, јер ће од те одлуке и њему и колегама из текстилне индустрије умногоме зависити следећа пословна година. До сада је приликом извоза морао да доказује да је бар 50 одсто вредности робе српског порекла, док ће се од сада производне сировине увезене из региона, уз дораду, такође рачунати као домаће. Тиме ће у знатној мери смањити трошкове, јер ће гардеробу произведену од турског памука, на пример, моћи да продаје у ЕУ као домаћу робу без плаћања скупих царина.

Оно што се у теорији зове „могућност дијагоналне кумулације порекла робе”, у пракси ће значити да ће овдашњи привредници бити ослобођени плаћања царине приликом извоза у ЕУ уколико као производне сировине користе оне из земаља са којима наша земља има потписане споразуме о слободној трговини. У Привредној комори Србије објашњавају да се то односи на сировине које се увозе из ЕУ, ЦЕФТА региона (Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Македоније, Молдавије и Црне Горе). То правило важиће и за оне који сировине увозе из Турске. Како сазнајемо у Министарству економије, споразум о слободној трговини са том земљом ступиће на снагу од 1. јануара следеће године.

– Из Турске увозимо огромне количине памука. Прошле године на пример из те земље смо увезли робу у вредности 300–400 милиона евра. С друге стране, укупан извоз текстилне индустрије износио је 640 милиона евра. Реч је о огромним уштедама. А када је реч о погодностима са земљама региона, то текстилној индустрији неће бити од помоћи, јер одатле немамо шта да увеземо – објашњава Кнежевић.

Раде Прибићевић, директор корпоративних послова „Дунав храна групе”, у оквиру које послује „Књаз Милош”, „Бамби-Банат” и неколико млекара, такође сматра да ће протокол о пореклу робе произвођачима донети знатне уштеде.

– Значајно је то што ће нам деблокада споразума омогућити лакшу продорност на тржиште ЕУ. И до сада смо могли да увозимо без царина, али је улазак у европске супермаркете за нас био скуп. Деблокада ће, претпоставља се, имати и психолошки значај, па ће мало и скренути пажњу светским трговцима на српске произвођаче – нада се Прибићевић.

Иначе, како објашњава Радмила Миливојевић из Привредне коморе Србије, страним компанијама ће бити у интересу да покрену производњу у Србији јер ће тиме уједно освојити и регионално тржиште.

– Такође, споразум ће добити уговорни карактер и нико више неће моћи да нам укине те привилегије. Јер, и до сада смо имали бесцарински извоз, али нам то нико није гарантовао уговором. Тиме се стиче додатна сигурност – објашњава она. Додаје и то да се до краја ове године очекује да наша земља потпише споразуме са такозваним ЕФТА регионом (Швајцарска, Норвешка Исланд и Лихтенштајн).

Са њом се слаже и Горан Николић из Института за европска истраживања. Осим дијагоналне кумулације робе и уговорног односа са ЕУ, деблокада споразума у ствари омогућује нашој земљи да поднесе захтев за кандидатуру за чланство у Унији.

Одмрзавање овог споразума српска привреда чека од момента када је почела његова једнострана примена, подсећа Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије.

– Једнострана примена ССП била је, на краћи рок, трошак за српску привреду, али се сада показује као добра инвестиција на дужи период. Уштеде трошкова омогућиће страним инвеститорима који дођу у Србију да у пуној мери искористе могућност економије обима зоне слободне трговине западног Балкана, односно ЦЕФТА региона – истиче Милош Бугарин.

Прелазни део ССП-а је фактички трговински споразум договорен између ЕУ и Србије у вези са шестогодишњом либерализацијом међусобне трговине и реформом законодавног оквира у вези са неометаним функционисањем тржишта – закон о заштити конкуренције, закон о државној помоћи. Међутим, како истиче Бугарин, постојао је ризик да његово важење не може да се продужи после 2010. године.  

– Деблокадом Прелазног споразума тај фактор несигурности је елиминисан и Србија први пут улази у фазу уговорног односа са ЕУ, што је за њену привреду и пословни свет фактор предвидљивости, али и знак јасне поруке да се пословни амбијент у Србији мора уобличавати у складу са елементима који су правно дефинисани у Прелазном споразуму – објашњава наш саговорник.